Promocija romana BOŽIJA VOLJA Đorđa Kadijevića

December 8, 2016, 4:00 am

≫ Next: Z-MOVIE SPECTACULAR

≪ Previous: 2016: Novi filmovi (ne-horor)

$

0

0

            Imam zadovoljstvo da najavim beogradsku promociju romana Božija voljaĐorđa Kadijevića koji je nedavno objavio „Orfelin“ iz Novog Sada. Promociju organizuju Gradska opština Čukarica i „Galerija '73“.

Lokacija je pomenuta „Galerija '73“ (Požeška 83a, Banovo brdo) a termin je petak, 9. decembra, 18 časova.

Razgovor sa Đorđem Kadijevićem vodi Dejan Ognjanović, kourednik izdanja, a publici će se obratiti i Milenko Bodirogić, izdavač i kourednik edicije „Gluvo doba“.

Više detalja o ovoj knjizi, ako su vam dosadašnje moje najave promakle, imate OVDEi OVDE. Mislim da Kadijeviću ne treba posebna najava ni uopšte a naročito ne na ovom blogu, gde imate toliko napisa o njemu i njegovim delima, izveštaja sa raznih dešavanja, tribina itsl, pa čak i audio zapisa njegovih nastupa. Nikome ovde ne treba i objašnjavati ko je i kakva je on gromada u ovoj kulturi (a i šire).

Zato, reći ću samo da, ako ikako možete, iskoristite ovu priliku da naživo saslušate ovog vrhunskog intelektualca i isto takvog književnika (to vam potpisujem, iako ga u tom izdanju do sad možda niste znali) koga je uvek milina slušati – i čitati.

Dakle, ako ste igde u blizini, dobrodošli u petak 9. decembra u 18h na Banovo brdo, a ako baš nikako ne možete tad i tu da dođete i nabavite ovu knjigu s Đorđevim potpisom – primerke Božije volje možete naći u svim većim knjižarama, direktno kod izdavača, a nešto malo ima i kod mene. Ne oklevajte previše!

 Inače, za kraj evo šta sam nedavno imao da kažem o ovoj knjizi u emisiji „Pogled iz svemirskog broda“ na Radio BG 202 (izjava traje oko 3 minuta). Mali fajl od 5 MB možete skinuti preko Mediafire linka, OVDE.  

---

Z-MOVIE SPECTACULAR

December 10, 2016, 2:00 am

≫ Next: TRAIN TO BUSAN (2016)

≪ Previous: Promocija romana BOŽIJA VOLJA Đorđa Kadijevića

$

0

0

            Volite li treš? One najjeftinije, najvulgarnije, najgnusnije filmove? Ljubav prema hororu često se dovodi u vezu sa eksploatacijom najniže vrste, i mislim da nije greh priznati da većina ljubitelja horora ima određenu (manju ili veću) naklonost i prema trešu, neukusu i drugim sirovim, grubim, neukusnim, ekscentričnim i „nenormalnim“ temama i produktima.

Mnoge fanove horora (naročito u mlađem, tinejdžerskom uzrastu) ovom žanru privlači upravo njegov „neukus“, šokantnost, suprotstavljenost merilima koja nameću roditelji, škola, crkva i drugi autoriteti... Neki to prerastu, neki zadrže u sebi...

            Mora se priznati: ima nešto neodoljivo šarmantno u tim preteranim treš naslovima, senzacionalističkim blurbovima, u sumanutim citatima i hiperboličkim trejlerima, a naročito u drečavim posterima koji su često daleko bolji od bilo čega u filmu...

            Ovo što sledi je jedan moj davnašnji (dakle, decenijama neapdejtovani) izbor nekih sumanutih treš naslova (biranih po zvučnosti i preteranosti), a zatim slede neki zabavni blurbovi, i na kraju odabrani citati iz filmova od ove sorte. Naravno, ovim izborom samo sam zagrebao vrh ledenog brega (tj. brega sa deponije) – pa zato, dajte i vi neke svoje favorite (naslove, blurbove, citate)!

 Z-MOVIE SPECTACULAR 

 

odabrao, preveo i priredio: 

D e j a n   O g nj a n o v i ć

BAD GIRLS GO TO HELL

(D.Wishman)

BEACH BABES FROM BEYOND

(D. De Coteau)

BLACK DEVIL DOLL FROM HELL

(C.N. Turner)

 

CANNIBAL WOMEN IN THE AVOCADO JUNGLE OF DEATH

(J.F. Lanton)

CAPTAIN VIDEO; MASTER OF THE STRATOSPHERE

THE DEATH'S HEAD VIRGIN

DEMENTED DEATH FARM MASSACRE: THE MOVIE 

(D. Davison)

I WAS A TEENAGE SEX MUTANT

(D. De Coteau)

DRACULA THE DIRTY OLD MAN

EVEN HITLER HAD A GIRLFRIEND

(R. Cramer)

 

FACE OF THE FROG

(H. Reinl)

GOD FORGIVES, I DON'T

GORE-MET ZOMBIE CHEF FROM HELL

(Don Swan)

KEYHOLES ARE FOR PEEPING 

(aka IS THERE LIFE AFTER MARRIAGE?)

AEROBICIDE

(D. Prior)

KUNG FU FROM BEYOND THE GRAVE 

(Yin Ji)

NICE GIRLS DON'T EXPLODE

NIGHT OF THE DAY OF THE DAWN OF THE SON OF THE BRIDE OF THE RETURN OF THE TERROR; THE REVENGE OF THE TERROR OF THE ATTACK OF THE EVIL, MUTANT, HELLBOUND, FLESH-EATING, SUBHUMANOID LIVING DEAD, PART 2 

(L. Mason)

ONE MILLION AC/DC

(Ed Wood)

 

1000 CONVICTS AND A WOMAN

(R. Austin)

OZONE: ATTACK OF THE REDNECK MUTANTS

(B. Mc Cormick)

SARAH T. - PORTRAIT OF A TEENAGE ALCOHOLIC

(R. Donner)

SCHOOLGIRLS IN CHAINS

(D. Jones)

SCUM OF THE EARTH

(H.G. Lewis)

 

SEX KITTENS GO TO COLLEGE 

(A. Zugsmith)

DEAD AND MARRIED 

(T. Kinkaid)

SHOOT THE LIVING, PRAY FOR THE DEAD

(G. Vari)

THE SINFUL DWARF 

(V. Raski)

SLASHDANCE 

(J. Shyman)

SLAVEGIRLS FROM BEYOND INFINITY

(K. Dixon)

CURSE OF THE TEENAGE NAZI

SLEEPAWAY CAMP: TEENAGE WASTELAND 

(M.A. Simpson)

SORORITY BABES IN THE SLIMEBALL BAWL-O-RAMA 

(D.de Coteau)

SUPER SOUL BROTHER

(aka SIX THOUSAND DOLLAR NIGGER)

(R. Martinez)

SURF NAZIS MUST DIE 

(P. George)

SWAMP OF THE LOST MONSTERS 

(R. Beladon)

TEENAGE CATGIRLS IN HEAT

(S. Perry)

SATAN WAS A TEENAGER

TEST TUBE TEENS FROM THE YEAR 2000 

(D.de Coteau)

THEY EAT SCUM

(N. Zedd)

THEY WEAR NO CLOTHES

FRIDAY THE 13TH: THE NUDE BEGINNING

(with Amber Lynn)

ULTIMATE DEGENERATE

(M. Findlay)

VAMPIRE VIXENS FROM VENUS

(T. Bohus)

 

WANDA, THE SADISTIC HYPNOTIST

(G. Corarito)

WORK IS A FOUR LETTER WORD

(P. Hall)

ZADAR: COW FROM HELL 

(R. Hughes)

I to nije sve - evo malo reklama:

"Počasna studentkinja preko dana- kurva preko noći"

- ANGEL

"Njihovo iskustvo moglo bi da promeni vaš život - ili smrt"

- BEYOND DEATH'S DOOR

"Za ime božje, idite stepenicama!"

-LIFT

"Prema ovome, BEN HUR izgleda kao epik!"

 - MONTY PYTHON AND THE HOLY GRAIL

"Mi nećemo vredjati vašu inteligenciju dovodeći medicinske sestre na projekcije ili druge slične jeftine trikove, ali ipak, ako niste dovoljno jaki da vidite kako se ljudsko meso kida sa tela pred vašim očima -MOLIMO NE DOLAZITE NA FILM!"

-FLESH EATERS

"RAZOTKRIVENO! Konačno! Kako još nikada nije prikazano na ekranima. Priča o ljutoj mladeži koja teroriše nedužnu omladinu. Oni su vrebali gradske ulice praveći od njih preko dana PAKAO, a preko noći 

- SATAN'S BED"

"Rodjena da pazarim - naučila sam da Ubijam!"

-THEY CALL ME MACHO WOMAN, aka SAVAGE INSTINCT

"Šokantniji od PSIHA! Čulniji od ODVRATNOSTI! Više živco-kidajući od BEJBI DŽEJN!"

- WHIRLPOOL

"Još od KUKAVIČJEG GNEZDA ludilo nije bilo ovako zabavno!"

-WITCHFIRE

"Telo dečaka! Um monstruma! Duša nezemaljske stvari!"

- I WAS A TEENAGE FRANKENSTEIN

 

"Pre no što vas sahrane - proverite da li ste stvarno mrtvi!"

-MORTUARY

"Danas bara. Sutra svet!"

- THE FROGS

"Pogledajte ga sa nekim ko će moći da vas odnese kući!"

– MACABRE

Najzad, malo citata iz najvećih bisera:

"Iskopaću ti oči i popišati se na mozak!"

(AMERICAN ANGEL: BAPTISM IN BLOOD)

"Izdaj me, i tvojim crevima ću nahraniti svinje!"

(CRIMES AT THE DARK HOUSE)

"Za mrtvace prilično su pametni!"

(DEAD PIT)

"U, jebote, fala što si mi ubio kevu!"

(DESPERATE TEENAGE LOVE DOLLS)

"Oplodio sam sopstvenu ćerku kako bih stvorio potomstvo koje će  biti pogodno da se pari sa elfovima!"

"Ako ignorišete njihovu brutalnost, oni su samo otkačene lujke." 

(ELVES)

"Jeste, to je njegov prst - video sam ga milion puta!"

(THE EXECUTIONER)

"Ljude poput vas treba samleti i pretvoriti u hranu za pse." 

(IMPULSE)

"Čovek poprilično ožedni za 300 godina!" 

(MARK OF THE WITCH)

"Ne bi trebalo da se zajebavate s Božjim Čovekom!"

(MIDNIGHT KISS)

"Ponašaš se kao đačić. Ne zaboravi da smo mi raketni naučnici!"

 (NUDE ON THE MOON)

"Tri veka u muzejima- naučio sam mnoge stvari." 

(VOODOO BLACK EXORCIST)

"Ne mogu da tucam i mislim u isto vreme!" 

(VULTURES)

"Otkinuću ti glavu i popišaću ti se niz grlo!" 

(WRAITH)

* * *

TRAIN TO BUSAN (2016)

December 12, 2016, 4:30 am

≫ Next: METAK U ČELO

≪ Previous: Z-MOVIE SPECTACULAR

$

0

0

 *** 

 3 

            Train To Busanje vrlo dobar, mada u pojedinim krugovima neshvatljivo precenjen i prehvaljen film. Nekima je, izgleda, dovoljno da u filmu nije Bred Pit i deset miliona kompjuterski nacrtanih „zombija“, odnosno Ken Fori i desetak epileptičnom kamerom razdrmano-zamrljanih mrcina, i da to bar malo (površno gledano) zaliči na još jedan nepojmljivo precenjeni korejski film (SNOWPIERCER) pa da gusan BUSAN bude proglašen horor filmom godine.

On to, ipak, nije.

Ovo je „samo“ jedan natprosečno dobro režiran film o „zombijima“ koji se vadi na nešto veći budžet nego što smo s tim podžanrom navikli (a da nije u blizini pomenuti Pit, ili video igrice kao zaleđina) i na umereno inovativnu lokaciju (veći deo smešten u vozu u pokretu koji opsedaju zaraženici).

Iz lokacije se izvlači dobar deo potencijala za umereno maštovite set-pisove klaustrofobične makljaže u skučenom prostoru, jurcanja kroz njega napred-nazad kroz vagone, šunjanja i provlačenja po mraku (jer ovi zombiji, kao, ne vide u mraku) itsl.

Pritom ovde ne postoji pokušaj naročite pameti, odnosno podteksta kojim se hvastao SNEŽNI PIRSER: ovo je idejno skromna pričica o jednom lošem mužu (ostavila ga žena) i lošem ocu (prezauzet poslom) koji dobije priliku za iskupljenje tokom zombi epidemije kada pokuša da tužnooku ćerčicu odvede majci u Busan, gde je vojska uspela da načini relativno bezbedan karantin dok je veći deo zemlje preplavljen pomahnitalim „zombijima“ (odnosno, zaraženima – nisu ovo mrtvaci iz grobova).

Plačljiva devojčica je kliše tretiran sa korejskom besramnom sklonošću ka najotrcanijoj patetici – samo što ne zasviraju violine (najmanje na svetu...) svaki put kad ona ima nešto da kaže ocu ili kad joj krenu suzice na okice; njihov odnos je kliše, njegovo „iskupljenje“ je kliše.

Aha, nisi u stanju da zapamtiš šta si joj poklonio za prethodni rođendan; aha, nije te bilo briga za rođeno dete; aha, bio si džukela – ali sva sreća što je cela zemlja preplavljena mahnitim ubicama, pa ćeš sad, probivši se kroz njih i odvevši dete majci na noge dokazati da si, uprkos svom celoživotnom beslovesno-zombifikovanom ropstvu kapitalističkom poretku, na kraju balade ipak dobar ČOVEK!

Varijacije na zombi kanon su skromne i svode sa ne usiljeno ubačene sitne gluposti kako bi se izmuzao neki set-pis (pomenuta fora sa zombijima koji, kao, ne vide u tmuši i mraku, pa se ovi šunjaju oko njih dok je voz u tunelu), ali na svaku „svežinu“ imamo dve već-viđene scene. Npr. šta je zombi film ako u njemu nemamo prizor mase izbečenih zalepljene facama uz nekakva staklena vrata?

Šteta što deda Romero to nije patentirao kad je prvi put primenio u ZORI MRTVACA, pa da sad dobije koju iljadarku svaki put –bar jednom nedeljno – kad neko u kakvom zombi filmu primeni takvu istu scenu; he he, čak bi i Tuki morao da pljune parice za krađu toga u ZONI OF THE DEAD.

Svi ostali likovi su takođe grubo ocrtani, karikaturalni, svedeni na jednu osobinu (pohlepa, bezosećajnost, hrabrost, snaga...) i nema tu neke pomena vredne drame: ovo je akcioni film, likovi su sporedni, a njihove sudbine uglavnom predvidive. Jedino neočekivano je kad se niotkuda pojavi Novak Đoković usred korejskog horora!

Zombi Novak u Koreji!

Kraj je, mora se priznati, vrlo dobar: iako i ta poslednja scena sadrži zlorabljenje devojčice i patetike, u njoj je to zasluženo i dobro izvedeno. Ipak, valja reći da je, kad se sve slegne, čak i taj kraj, konotativno gledano, praznjikav i konzervativan kad se uporedi sa pravim zombi-klasicima koji su imali satiričnu oštricu usmerenu ka sopstvenom društvu. 

Ovde je država dobra, i efikasna, i nema prljave ruke po pitanju zombi-zaraze, koja dolazi niotkuda, eto tako, ne zna se zašto, iz čista mira, da bi bilo filma. Zato je doprinos ovog filma sveopštem Z-podžanru skroman, sveden na šminkeraj a ne na bilo šta suštinsko.

Ipak, lepo to voza (sic), dinamično je (jednom kad se ukrcaju u voz) i sasvim dovoljno uzbudljivo za jedno prijatno gledanje. Ali to je sve.

METAK U ČELO

December 14, 2016, 3:42 am

≫ Next: I AM A HERO (2016)

≪ Previous: TRAIN TO BUSAN (2016)

$

0

0

            Ako mislite da sam ja danas neki mračnjak, trebalo je da me vidite u mojim mlađim, ranjivijim i crnjim danima (početak/sredina 1990-ih). Mada, čak i tada, videli biste nešto neupečatljivo, čak prividno veselo, kao na ovom autoportretu iz moje najburnije, najvažnije, najlepše i najcrnje godine, 1991.

            Kopajući po arhivi upravo sam shvatio da dve moje simpatične nihil-minijature iz tih mlađih dana (rane 1990-te) nisam još plasirao na blogu, pa reših da ih sada podelim s vama. Ovi tmurni i ledeni zimski dani idealan su ambijent za ove grudve crnila. Uživajte!

            P.S. Ako to uopšte treba naglasiti – ilustracije uz ovaj post takođe su mojih barely legal ruku delo!

   METAK U ČELO   

            On prisloni cev pištolja na svoje čelo i reče umornim, bezbojnim glasom:

            „Ako te ima, ti znaš... Ja ću da ti odem. Ako je moj život -moja duša?- nekakva dragocenost, ako za tebe ima neku vrednost, ako je njihov gubitak i tvoj poraz – pokaži se. Pokaži se: ništa mi ne moraš reći, ne duguješ mi nikakvo objašnjenje. Možda ga i ne želim. Samo se pokaži, to je sve. I moja duša biće -ostaće- tvoja. Želiš li je?“

            Čak i u tom trenutku, posle svega kroz šta je prošao, posle svega onog što ga je dovelo pred cev u svojoj sopstvenoj ruci, on je osećao neku blagu uznemirenost, iščekivanje, gotovo tremu. Zaustavljenog daha, napet, čekao je; bez previše nade, pa ipak...

            Nije video ništa, nije čuo ništa. Nije osetio nikakvu promenu, drhtaj, nagoveštaj: ništa sem jasne svesti o svom telu koje sedi u drvenoj stolici u polumraku sobe, odeljen jednim jedinim oknom od večite Noći.

            On povuče oroz.

            U onom milionitom deliću sekunde dok je metak jurio kroz cev, on ugleda boga - vide ga, i presvisnu od tog prizora.

            U trenutku kada mu je metak probijao čeonu kost, kidao mozak i rasprskavao ga zajedno sa krvlju i parčićima lobanje po suprotnom zidu, on je već odavno bio mrtav.

  ČOVEK I SIR  

            Čovek sedi za stolom i s blaženim izrazom lica jede komad tvrdog ovčjeg sira s hlebom.

            Onda kaže: „O, nebesa, čime sam zaslužio neljudski užitak u blagoslovenom milodaru savršenstva ukusa ovog neprevaziđenog sira?“ – i pritom podigne oči ka nebu, odnosno plafonu.

            Komadići zalogaja mu se skotrljaju u dušnik – on skoči sa stolice kašljući i lupajući se po grudima – boreći se za vazduh zakrčenim disajnim kanalima – kašlje i napreže se, izbečenih očiju, lica potpuno modrog --- a onda mrtav pada na pod, suznih očiju.

                                                                                                              2. XII 1993.

  

I AM A HERO (2016)

December 16, 2016, 4:00 am

≫ Next: Sramotne priče iz Starog Zaveta

≪ Previous: METAK U ČELO

$

0

0

 *** 

 3 

            Evo još jednog sasvim dobrog kosookog zombi filma u istoj ovoj godini! Prvi je bio opštepoznati, izvikani, prehvaljeni korejski Train To Busan, a sad nam evo stiže i nešto manje znani i manje hvaljeni a zapravo u ponečemu bolji film: japanski I Am a Hero.

            Film je rađen prema mangi i za junaka ima šonjavog, neuspešnog crtača istih. To je povod za neke iznenađujuće promućurne i proživljene i ubedljive i rečite momente, na samom početku, vezane za njegov život i okolnosti, ali i za meta-manga promišljanje, maltene na globalnom nivou (u smislu njihovog globalnog impakta, koliko god on ne bio smesta očigledan nekome ko sedi u nekakvoj bednoj japanskoj kancelariji s nekolicinom luzera i osmišljava ih).

I uopšte, prva polovina filma krcata je odličnim stvarima: te manga-povezane scene su prilično zanimljive i nekonvencionalne, naročito za jedan zombi film, jer pružaju realističnog junaka i svet u kojem se ovaj kreće. Zatim, njegov prvi susret sa zombijem je – njegova sopstvena devojka. Ta scena je izvanredna, kako zbog emocionalne pregnantnosti, tako i zbog komičnih momenata (on je toliko šonjav i toliko odbija da prihvati to što mu i oči i uši kazuju da je u stanju jedino da unedogled zbunjeno ponavlja njeno ime – kao da ova ima „samo“ nešto jači histerični napad a ne da se pretvorila u neljudskog monstruma željnog samo da ga izgrize do smrti).

Scena je tim žešća što a) dizajn zombija je malkice odmaknut od klasičnog i pomeren više u grotesku (tipično za mange ali netipično za Z-filmove da te kreature toliko izgledaju kao zločeste karikature); 

b)kretanje zombija je iznenađujuće – ja barem ne pamtim da sam negde video zombijku koja se kreće kao gimnastičarka sa slomljenom kičmom: to se baca nogama, ide četvoronoške, izbacuje noge preko leđa i glave, ma ne da se opisati, ali vrlo je creepy – skoro insekatsko kretanje, kao da je kičma slomljena ali to njoj nimalo ne smeta da se vrti tamo-vamo; i c) režija te scene je odlična, sve je to uzbudljivo, frenetično i savršeno tajmirano, sve do finalnog iznenadnog impakta.

Zatim sledi vrlo dobra scena zombifikacije u manga-ofisu, sa poprilično prosute krvi, i jedna od najboljih od moje omiljene podvrste u ovim filmovima: kada zaraza poprima globalne razmere i to što se dešava postaje više nego jasno, na javnom mestu, sa masovnim scenama i ludilima. Ova ovde, snimana u dužim kadrovima, sa obiljem trik-fazona sa telima koja uleću u kadar i sleva i zdesna, koja neočekivano padaju s neba, skaču jedna na druga, sa mikro set-pisovima unutar ovog velikog, stvarno je divna za gledanje i perfektno orkestrirana.

Ona kulminira novim set-pisom, kada naš mangaš upadne u taksi sa jednom curicom i kad im se i taksista zombifikuje tokom vožnje, što dovodi do odlične scene jurnjave po auto-putu dok nema pilota, ovaj taksiste za volanom, pošto budala hoće njih na zadnjem sedištu da grize a auto ko jebe, nek se skrši o druga kola ili o ogradu puta...

Tu negde dolazimo do polovine filma, i na tom mestu se on lomi i račva u nešto manje zanimljivo. Naime, ispadne da je, kao, visoki čisti planinski vazduh planine Fudži povoljniji za ljudski opstanak, da tamo gore zombija navodno nema mnogo, i kad ovaj šonja i curica odu tamo – počinju klišei. 

Ukratko, ona se takođe zombifikuje, a on naiđe na mikro-društvo u turističkom centru koje je ustrojeno kao nešto između onih u filmovima 28 DANA KASNIJE i ZORA MRTVACA (rimejk) – i, nažalost, tu i naš filmić postaje skoro nepodnošljivo derivativan u odnosu na ova dva pomenuta naslova.

Naravno, sve je to i dalje lepo režirano, ima i nadalje solidnih akcionih set-pisova i krvoprolića, ali manje je to i nadahnuto i memorabilno i dotad-neviđeno, film upada u šine davno postavljene, a tematika na početku zacrtana ili nagoveštena, a vezana za mangaša i njegovu neuklopljenost u svet, gura se ustranu, odnosno na samom kraju razrešava se krajnje banalno i uvredljivo glupo.

 I Am a Hero naposletku nije imao na pameti ništa pametnije nego da se okonča scenama masovnog pokolja, gde šonja najzad dohvati oružje kojeg se tako dugo tako uspešno klonio, i to je zaista bilo respektabilno i inventivno dok je trajalo; već sam se nadao da ćemo imati junaka zombi filma koji ne ubije nijednog zombija u celom filmu! Ali, patka!

Umesto toga dobijamo samo još jednu fantaziju ispunjenja moći za neiživljene tinejdžere (a i starije) koje život gazi, svi ih ponižavaju i ismevaju a oni sanjaju da dođe i njihovih 5 minuta kad će svima pokazati! Pa tako i ovaj naš – pokaže da ume da roka zombije mecima posred njihovih krvlju-ispunjenih lubanja, pa ih pokoka na desetine i stotine, i tako na taj klinački „mačo“ način, obliven tuđom krvlju, može da sebi i drugima kaže da je, eto, postao „heroj“. Odnosno, genocidaš u najavi. Ali film ne pokazuje ni trunku nagoveštaja ironije prema tome. Ne, trebalo bi da mu aplaudiramo, valjda.

I to mu dođe neki patetičan kraj filma koji je obećavao mnogo više mozga na početku. Šteta. Ipak, ovo što ja zameram mnogi neće ni primetiti niti će im smetati: ipak su ovo Japanci u svom boljem izdanju, i ovo je blago natprosečno realizovan film koji, uprkos tome što tone u deža vi derivativnost u drugoj polovini, ipak ima dovoljno duha i duševnosti i kreativnog splatera da zaslužuje gledanje.

Sramotne priče iz Starog Zaveta

December 18, 2016, 3:32 am

≫ Next: GHOUL'S SHOP: praznično izdanje 2016

≪ Previous: I AM A HERO (2016)

$

0

0

  

Biblioteka Kerber, knjiga 11

A4, crno-belo, tvrd povez, 64 strane

Makondo, Beograd, 2016

            Mnogi autori nazivaju Stari zavet prvom horor knjigom ikada napisanom. 

To gledište se zaista može braniti, jer ta količina mraka, zla, perverzije, demonizma, klanja i čerečenja i mučenja psihološkog i seksualnog i telesnog, ta količina body horrora, ti ponori pustinjskog semitskog sitnodušja, ksenofobije, zavisti, pakosti, osvetoljubivosti, nekrofilije, mržnje prema životu i svemu telesnom – to su ponori iz kojih je, nažalost, isklijalo i ispuzalo sve što je do dana današnjeg u crno zavilo našu civilizaciju, na Bibliji zasnovanu.

            Evo, stoga, savršenog poklona svima vama koji se ovih dana spremate da idete na tzv. „slave“! Ako ste već krenuli na Svetog Nikolu, Svetu Novu Godinu, Sveti Božić, Svetu „Srpsku“ Novu Godinu, Svetog Savu i koje li sve nema između „sveto“ obžderavanje i oblokavanje sa osveštanim ortodoksnim alibijem, u narednih mesec dana, eto, predlažem vam da, umesto flaše vina i kakvih tričarija koje obično nosite u stan „domaćina“, razmotrite ovaj strip-album koji je nedavno objavio Makondo.

            Dakle: Sramotne priče iz Starog zaveta, onako kako su ih videli Nil Gejman, Alan Mur, Dejv Mekin, Brajan Boland, Hant Emerson, Dejv Gibons, Kim Dič i drugi. U pitanju je omnibus blesavih, opscenih i krvavih priča nastalih na biblijskom predlošku osamdesetih godina prošlog veka iz pera danas najvažnijih autora anglosaksonskog stripa! Sve je tu, sve naše omiljene epizode: izbacivanje iz Rajha, Sodomija i Gomorija, Knjiga o Jovi, Samson i njegova frizerka – kao i neke manje izvikane, ali ništa manje krvave i bolesno-bogougodne!

            Evo, konkretno, šta tu sve ima:

ORIGINALNI NASLOV

 Outrageous Tales  

 from the Old Testament 

"Creation" by Arthur Ranson

"Gandalf's Garden" by Donald Rooum

"Sodom and Gomorrah" by Dave Gibbons

"Leviticus" by Alan Moore and Hunt Emerson

"The Book of Judges" by Neil Gaiman and Mike Matthews

"Jael and Sisera" by Neil Gaiman and Julie Hollings

"Jephthah and His Daughters" by Neil Gaiman and Peter Rigg

"Samson" by Graham Higgins

"Journey to Bethlehem" by Neil Gaiman and Steve Gibson

"The Tribe of Benjamin" by Neil Gaiman and Mike Matthews

"The Prophet Who Came To Dinner" by Neil Gaiman and Dave McKean

"The Story of Job" by Kim Deitch

"Daddy Dear" by Carol Bennett and Julie Hollings

"Elisha's Miracle" by Brian Bolland

            Moj apsolutni favorit – i to ne samo u ovom izdanju – je epizoda LEVITSKA, koju je zločesto osmislio Alan Mur a pregenijalno nacrtao Hant Emerson. Pogledajte samo ove rečite njuške koje govore tomove!

Ovo je, po meni, jedan od najboljih kratkih stripova ikada, nešto da se stavi u vremensku kapsulu ili u APOLO 666, da se prikažemo alienima u pravom svetlu – šest strana koncentrovane genijalnosti koja se može s pravom svrstati rame uz rame sa najboljim momentima iz ŽITIJA BRAJANOVOG po količini precizno pravo u metu poslatog žestoko surovog humora posle kojeg ne ostaje ni kamen na kamenu od te tzv. „Svete knjige“.

Uostalom, ova epizoda, koja se bavi surovim zakonima koje tzv. „bog“ šalje svom tzv. „izabranom narodu“ kako bi se ta grešna stoka uzajamno zatrla podseća donekle na scenu sa kamenovanjem „grešnice“ iz BRAJANA (šifra: „Džihouva“!).

Što se mene tiče, već samo ova epizoda vredi kupovanja ovog albuma, a sve što dobijete preko nje čist je bonus.

U bolje epizode spadaju još i: „Sodoma i Gomora“, prilično strejt adaptirano i bez mnogo zezanja, ozbiljno, i osvežavajuće lepo i pregledno nacrtano (by Dejv Gibons). Odličan je kadar, preko cele strane, koji prikazuje (SPOJLER!) spaljivanje Sodome.

„Knjiga o Sudijama“ tretirana kao epizoda TALES FROM THE CRYPT sa maksimalno neukusnim splaterom koji uključuje jednog predebelog proždrljivca.

„Jeftaj i njegova kći“– divna ilustracija odnosno parodija onih stalnih biblijskih olakih žrtvovanja sopstvene dece: na tri strane SVE je rečeno.

„Samson“ je više nego inspirativan i zabavan – možda i kao prauzor za onog domaćeg Kraljevića MarkaNebojše Pejića (snažno preporučujem ako vam je ovo domaće izdanje dosad promaklo!) kao polusimpatičnu copinu i snagatora-kavgadžiju koji lema i kolje na buljuke.

Neke su OK ali mogle su i bolje: recimo, „Prorok koji je došao na večeru“ je odlično crtana (Dejv Mekin) ali srednjački pisana (GejMen). Takođe, „Knjiga o Jovu“ je korektna, ali imajući u vidu koliko je taj predložak zahvalan za surovu zajebanciju, potencijal nije dovoljno iskorišćen.

Naravno da, sa ovoliko autora i dela, ne možete očekivati ujednačenost. Ima tu i poneki ćorak: "Gandalf's Garden" je neduhovito i slabo crtan; "Jailj i Sisara (sic!)"uzima odličnu epizodu iz Biblije (tu u akciju stupaju „smrtonosni šatorski kočići“ koji su vas možda zbunili na korici) ali od nje ne načini ništa sem što je vrlo ružnim i amaterskim crtežom preslika; a „Dragi tatica“ (iz Siraha) je užasno glupo i neznalački crtano – srećom pa ova ženska budalaština zauzima samo 2 strane i izgleda da služi samo kako bi ilustrovala čuvenu tezu Dexe Pantalejskog da stripadžije-alternativci zapravo samo ne umeju da crtaju, i to je sve što ih čini „alternativnim“. Ipak, ovo je izuzetak!

Dobre i odlične stvari su ovde u većini i čine ovo izdanje pažnje vrednim za svakog pravog nevernika koji s gnušanjem gleda na tu zlu, pokvarenu knjižurdetinu, a naročito na njen ogavniji deo, tzv. Stari izmet. Kupite ovo svojoj deci kao protivotrov časovima tzv. „veronauke“ i svakome onome za koga procenite da mu je potrebna anti-indoktrinacija biblijskim pošastima.

            

P.S. Srećan Posni Nikola Ribomilosni svima koji slave!

GHOUL'S SHOP: praznično izdanje 2016

December 20, 2016, 3:12 am

≫ Next: Kad Kadija govori – pametni slušaju!

≪ Previous: Sramotne priče iz Starog Zaveta

$

0

0

   

            Počela je sezona slava, praznika, slavlja i srodnih prigoda za deljenje poklona najdražima. Evo prilike da sebe i svoje voljene častite nečim lepim i pametnim što će im ulepšati domove – i živote, i na čemu će vam biti večno zahvalni!

            Ako poželite nešto od ovoga dole, smesta pišite na moj mejl: dogstar666 at yahoo dot com pa ćemo se dogovoriti. Ako smo ljudi! 

Za veći broj knjiga moguć popust! Ko pita - ne skita!

 ZAVODNIK 

Ovaj roman je nedavno dobio svoje drugo, dopunjeno izdanje (appendix priča „Crni čovek“ i pogovor Đorđa Kadijevića), sa novom koricom i novim unutarnjim grafičkim dizajnom, u tvrdom povezu, u izdanju Orfelina.

Drugo izdanje ZAVODNIKA ima ukupno 310 strana, sa unutrašnjim ilustrovanim pregradnim stranama ispred svakog poglavlja, sa tvrdim koricama i jakim, šivenim povezom, i naravno, sa novim ilustracijama na prednjoj i na zadnjoj korici. 

Ovom knjigom započinje edicija „Gluvo doba“ koja će sadržati mračna dela domaćih autora i koju ću ja uređivati.

Cena je 850 din + 50 za ptt

A ako želite da imate PRVO izdanje pre nego što postane „collector's item“, po duplo nižoj ceni od drugog, evo prilike. Imam još samo 2 komada.

Cena je 430 din + 50 za ptt

ŠAPTAČ U TAMI – H. F. Lavkraft

Po prvi put na srpskom odlične Lavkraftove priče i novele: Šaptač u tami, Slika u kući, Vrebajući strah, Neizrecivo, Strava u četvrti Red Huk, Hladan vazduh, Ljubav prema mrtvima + obiman pogovor, biografija i bibliografija.

850 din + 50 za ptt

 HLADNA RUKA U MOJOJ - Robert Ejkman 

Ponoviću i ovom prilikom ono što zaista smatram – da je Ejkman, zajedno sa Ligotijem, najznačajniji pisac stravične književnosti od Lavkrafta do danas. 

Nekonvencionalan, nadasve zreo,  horor za odrasle oličen je u prvoj zbirci koju smo odabrali za njegovo premijerno predstavljanje našim čitaocima. Detaljnije o knjizi čitajte OVDE. 

 1000 din + 50 za ptt

 UKLETA KUĆA NA BRDU – Širli Džekson 

 Ovo je, po meni, najbolji roman strave ikada objavljen – literaran, a pritom neopterećujuć; suptilan i inteligentan, ali nenametljiv.

Mejnstrim po mnogo toga, a opet – konzistentno jeziv i zastrašujuć kao najbolja dela horora, sa vrhunski zlokobnim i stravičnim zamislima i scenama od kojih žmarci sami klize niz kičmu. 

Malo je ovakvih knjiga, pa zato – ne časite ni časa ako je još niste nabavili i pročitali.

 900 din + 50 za ptt

 KARMILA i druge priče strave - Šeridan le Fanu 

Kamen temeljac horor književnosti uopšte kao i nekoliko njenih podvrsta: priče o duhovima, vampirske priče, dijabolične priče (pogledajte samo tog divnog Đavola u priči „Mrtvi crkvenjak“!) itd. 

Uživajte u vrhunskim klasičnim, starinskim pričama tajanstva i jeze, idealnim za gotske, jesenje i zimske sumorne dane.

900 din + 50 za ptt

 BOŽIJA VOLJA – Đorđe Kadijević 

 

Više detalja o ovoj knjizi, ako su vam dosadašnje moje najave promakle, imate OVDE i OVDE. Mislim da Kadijeviću ne treba posebna najava ni uopšte a naročito ne na ovom blogu...

 650 din + 50 za ptt

 LOVECRAFT – pisao Hans Rodionoff, 

crtao Enrique Breccia 

Odličan strip album (grafička novela): 144 strana, mek povez, pun kolor, odlično očuvano (as new)

The Necronomicon. Cthulu, The Unnamable. The cursed town of Arkham. These icons of horror sprang from the imagination of H. P. Lovecraft. But consider this: what if the imaginary terrors that Lovecraft wrote about were not imaginary at all?

In the original graphic novel LOVECRAFT (Vertigo; Publication Date: March 1, 2004), screenwriter Hans Rodionoff (The Hollow), comics legend Keith Giffen, and acclaimed Argentinean artist Enrique Breccia follow the life of Howard Phillips Lovecraft from his bizarre childhood to the dissolution of his marriage. 

Lovecraft comes to believe that he is the guardian of the Necronomicon, the accursed book that is the doorway to the beyond. Was he insane? Or was he a hero? 

1200 din + 50 za ptt

 FANTASTIKA NA EKRANU – Ranko Munitić 

Ovo je 1. deo klasične Munitićeve studije o fantastici na filmu – o nastanku naučne fantastike i horora kao filmskih žanrova. Pokriva doba nemog filma i period klasičnih holivudskih čudovišta (Drakula, vukodlak, Frankenštajnov stvor...) iz 1930-ih. Veoma retko izdanje iz 1973. godine.

Ovo što ovde nudim je dobra fotokopija te knjige, ukoričena u tvrdi povez (crne korice sa zlatotiskom, kao na slici gore).

Cena: 350 din + 50 za ptt

OTHER ROOMS: POETRY OF SHIRLEY POWELL

 

Shirley Powell is one of a small circle of poets who astonished New York and other poetry centers in the 1970s and 1980s with a new romanticism that shed modernism with all its cynical baggage. Lyrical, supernatural, narrative, and deft in portrayal of characters, Powell's poems startled many with their freshness, and their sense of being narrated by a timeless voice.

Paperback, 112 pages (A4 format)

350 din + 50 za ptt

ZEMLJE SUMRAKA – DŽ. M. Kuci

Kucijev prvi roman Zemlje sumraka (1974) čine dve tematski povezane novele. Prvu pripoveda Amerikanac Judžin Don, mitograf i tvorac propagande za Vijetnamski rat, a drugu Bur Jakobus Kuci, megalomanski istraživač zaleđa Rta dobre nade. 

300 din + 50 za ptt

GOLUB – Patrick Suskind

 

            Od autora masterpisa PARFEM – neobična novela...

Jonathanu Noelu, vrataru banke, trebalo je da navrši 50 godina života pa da tek tada shvati da se dvadeset godina nije ništa događalo u njegovom životu. To mu je odgovaralo, jer je mrzio sve što bi mu moglo poremetiti duševnu ravnotežu? A tada jednog jutra prije odlaska na posao, Jonathan ugleda goluba na hodniku. I taj je susret onaj "klik" u njegovom životu nakon kojeg on postaje svjestan svog načina života i bori se protiv te gorke spoznaje?

Broj stranica: 91

Povez: tvrdi

Godina izdanja: 1988

300 din + 50 za ptt

STRAH OD NASTUPA – Stiven Aron

Psihologija.

300 din + 50 za ptt

NAJVEĆE SVETSKE MISTERIJE – Nigel Blundell

 

Sadržaj je na korici (ili barem izbor iz njega): sve najveće misterije na jednom mestu, jasno i pregledno, bez tupljavine.

300 din + 50 za ptt  

MISTERIJ LETEĆIH TANJURA - Adolf Bele

 

Tvrd povez, ilustrovano CB i kolor fotografijama.

350 din + 50 za ptt

ZAGONETKE NAJDREVNIJE ISTORIJE - Aleksandar Gorbovskij 

200 din + 50 za ptt

LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS 
– AMATEUR JOURNALISM

             

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku...
950 din + 50 za ptt

MISTERIJE SVIJETA – Artur Klark

AUGUST CESAREC 1982. ZAGREB 

            Klasična knjiga o velikim svetskim misterijama: kvalitetan tekst i fotografije, bogato ilustrovano, KOLOR.

Tvrd povez, strana 221, evo sadržaja:

Zaštitni omot nedostaje, prednja tvrda korica nešto okrznuta brisanjem i samo zato je cena niža, inače unutra je odlično očuvano, nije požutelo. 

Vidi slike.

Cena: 300 din + 50 za ptt

Shaun Hutson: TRI ROMANA

            Odličan pulp horror: ako volite Džejmsa Herberta, ako volite film PUŽEVI GOLAĆI (rađen prema Hutsonovom romanu SLUGS) ovo je prljava stvar za vas!

DEADHEAD

For Nick Ryan, private detective, life is all work and no play; his family has left him, and he's been given six months to live. When his daughter is kidnapped by a gang responsible for a series of murders, he begins an obsessive hunt fof her and will not stop. Time is running out for both of them.

Paperback, 326 pages

Cena: 390 din

HEATHEN

Chris Ward is killed in a car accident with a pretty girl. His wife never suspected that Chris was having an affair and her feeling of betrayal makes her want to find out how long it had been going on. But her investigations lead her into danger as she is stalked by the evil Sons of Midnight.

Paperback, 402 pages

Cena: 390 din

DEATH DAY

In a desolate graveyard, a workman finds an ancient amulet - and untold terrors are released from the past.

Paperback, 384 pages

Cena: 390 din 

Sve tri za 1100 

Kupac koji kupi sve tri knjige, ako želi, može da, u okviru ove cene, dobije sasvim besplatno i jedan od stripova koji se nude dole (D. DOG ili M. MISTERIJA)!

MALA NOĆNA POŠTA - Zoran Spasojević

A little night mail: e-mail art, Centar slobodarskih delatnosti,

Kragujevac, format: 24.5 x 17.2, kolor, tvrdi povez sa zaštitnim omotom, str. 144.

Mail art, angažovan, antiglobalistički, sa prilično čestim hororičnim ilustracijama (lobanje, leševi, rogovi itsl). Uostalom, vidi koricu! Evo i par primera iznutra:

Cena: 390 + 50 za ptt

Dylan Dog Super Book 26:

 Crni užas 

Epizoda inspirisana istim Sklavijevim romanom koji je posle bio obrađen u filmu DELLAMORTE DELLAMORE.

Cena: 200 din + 50 za ptt

DILAN DOG: SAMOSTAN

Da li se knjiga sudbine može prepraviti itako se izbrisati svi oni monstrumi, more i strahovi koji su nas opsedali topkom života? Iako deluje neverovatno, između svake dve reči nalazi se beskonačan prostor sa beskonačno mnogo puteva koji mogu biti izabrani. Eleanor Drew sada traži onaj pravi. Onaj koji je može spasti od zle sudbine, od jedne strašne rečenice iz knjige sudbine koju je pročitala, a koja je glasila: „Ubiće te Dylan Dog!“

SCENARIO: Claudio Chiaverotti

CRTEŽ: Giovanni Freghieri

NASLOVNICA: Angelo Stano

160 strana

Cena: 190 din + 50 za ptt

DILAN DOG: KUĆA IZGUBLJENIH

Kuća Velascovih je potpuno prazna. U njoj više niko ne živi, jedino tišina noći. Stanovnici grada Haven mora da kriju neku tajnu, ili makar tako samo izgleda. Dylan dolazi da istražuje misteriju kuće, ali prvo mora da čuje i razumije one čudne glasove iz dubine podruma kuće...

O srpskom izdanju ovog odličnog stripa već sam pisao OVDE.

SCENARIO: Tiziano Sclavi

CRTEŽ: Giampiero Casertano

NASLOVNICA: Angelo Stano

160 strana

Cena: 190 din + 50 za ptt

MARTI MISTERIJA: TAJNA JOVANKE ORLEANKE

Scenario: Charles Recagno

Crtež: Edwards Bros.

U Parizu, profesorka srednjovekovne istorije pronađena je mrtva u svom stanu. Neko vreme, ova intelektualka već neko vreme osećala je da joj vreba opasnost, ali nije mogla da učini ništa da to spreči. Sergej Orlof viđen je u blizini mesta zločina u vreme kad je ubistvo počinjeno, a kada Martin za tu vest sazna, počinje da preispituje nevinost svog bivšeg kolege. Da li je moguće da se on vratio kako bi izvršio ovo svirepo ubistvo? 

160 strana

Cena: 150 din + 50 za ptt

MARTI MISTERIJA: ZATOČENIK LAGUNE

Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Luigi Coppola

Potonuli gradovi, stvorenja s pipcima, Lavkraftijana... Šta još reći?

160 strana

Cena: 190 + 50 za ptt

HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION 

- Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni'– koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!
950 + 50 za ptt

NJEŽNI RAT - T. Breton i D. Beneich 

Informatički triler (Delta / Mladost, 1987) 
200 + 50 za ptt 

Kad Kadija govori – pametni slušaju!

December 22, 2016, 9:00 am

≫ Next: Najbolji reditelji 21. veka: MODERNI KLASICI

≪ Previous: GHOUL'S SHOP: praznično izdanje 2016

$

0

0

Kad Kadija govori – pametni slušaju, kako bi postali još pametniji, odnosno kako bi čuli nešto što stvarno vredi čuti i što će ih tek navoditi na razmišljanje.

U to sam se uverio bezbroj puta tokom prethodnih 10 godina, koliko se intenzivno družim sa Đorđem Kadijevićem, što privatno, a što na javnim skupovima, tribinama, promocijama, festivalima, okruglim stolovima, javnim intervjuima...

Najnovija prilika da uživam u njegovom govoru bila je u petak, 9. decembra, kada je u „Galeriji '73“ na Banovom Brdu bila održana promocija romana BOŽIJA VOLJA koji je nedavno objavio „Orfelin“ iz Novog Sada. Mudri su bili oni koji su iskoristili ovu priliku da uživo vide i čuju ovog velikana naše kulturne scene – velikog reditelja i likovnog kritičara i istoričara umetnosti, ali pre svega vrhunskog intelektualca, čoveka koji je istovremeno i stvaralac i hermeneut.

Razgovor sa Đorđem Kadijevićem vodio sam ja,  kao kourednik pomenutog izdanja, a publici se kratko ali nadahnuto i rečito obratio i Milenko Bodirogić, izdavač i kourednik edicije „Gluvo doba“.

Na licu mesta okupilo se oko 35 slušalaca, što za današnje tužne srpske prilike i nije tako loša cifra, ali za povod kao što je ovaj i za govornika kakav je Kadijević to je ipak na granici slabog. Ipak, veče je bilo prijatno, Kadija vanredno razgovorljiv i raspoložen, publika pažljiva i sa dobrim fidbekom (čulo se i jedno ali vredno, nadahnuto pitanje iz publike koje je inspirisalo odgovor u trajanju od skoro 20 minuta!), bilo je prilike da se kupi knjiga i dobije potpis od žive legende, i sve u svemu, siguran sam da su oni koji su tu došli sa te večeri otišli prezadovoljni.

Čisto ilustracije radi, da vidite da ovo nije prosečno srpsko ćaskanje od sorte koja se neprobirljivima izdaje za „književno veče“, nego izuzetno podsticajan i bogat razgovor, evo transkripta jednog dela Kadijinog izlaganja (upravo iz njegovog odgovora na pitanje Marka Piševa o vezi ida i identiteta).

Kaže Kadijević:

„Frojd razlikuje tri modaliteta ljudske individualnosti. Prvi je id. Šta je id? Id je onaj iracionalni deo moga bića na koji ja nemam nikakav uticaj. Naprotiv, id ima uticaj na mene. I on je idividualno distribuiran, znate. Nije isti kod svih ljudi. Kod nekog je jače razvijen, kod nekog ne. On sâm je, po tome šta jeste, potpuno iracionalan, ali on jako bitno utiče na naše racionalno biće.  

Drugi stepen individualiteta koji Frojd pominje je tzv. ego, ono što ja doživljavam kao ja, kao sebe. To je svesni deo bića. On je pod uticajem ida i crpe energiju iz ida, ali samo onoliko koliko id može da je pruži, ali pošto je id nejednako dat kod raznih ljudi, moj ego može raspolagati samo onim mogućnostima koje mu id stavlja na raspoloženje.

I na kraju postoji superego, treći stepen, koji odgovara jednoj svesti koja je već moralna, etička svest i koja posreduje između ida i ega.

Meni se ta diferencija komponenti ljudske individualnosti dopala još u danima moje rane mladosti kada sam prvi put počeo da čitam Frojda. I ja sam se te podele pridržavao i kao istoričar umetnosti: tako sam gledao izložbe. Ja uđem i prvo što hoću da vidim jeste kakav je id kod slikara. Zašto? Zato što znam da, ako idem na ego, naići ću na jednu osobinu ega: znate, ego se da emancipovati i može doći do neverovatno vešte i gotovo zavodljive simulacije umetnosti. Ima mnogo ljudi koji iz ne znam kog poriva ili želje hoće da se bave umetnošću a u stvari nisu umetnici jer nemaju takav id. I to je jedan od najvećih i najdubljih problema koji uopšte postoje u istoriji umetnosti: to je simulacija umetnosti.

To je nešto što je procvetalo u vreme moderne, i zatim postmoderne. Danas imate ogroman broj ljudi koji se uspešno bave umetnošću zahvaljujući tome što hermeneuti, oni koji tumače umetnost, i sami nemaju dovoljno razvijen id da bi prepoznali simulaciju. I tako dolazi do promocije lažnih umetnika. Bilo bi jako teško podići glas protiv takvih jer superego bi morao da ustane i da kaže: „Nije časno, ružno je i nedopušteno simulirati umetnost.“ Ali superego se obično ućutkuje i potiskuje na marginu, ego vlada svetom a ne id; id je taj koji stvara svetove. E, mene je to kao kritičara najviše zanimalo, i zato ja kada dođem na izložbu, odmah vidim da li je neko folirant ili nije.

Znate kako ćete primetiti da imate razvijen id? Ako, kada nakon izvesnog vremena pogledate ono što ste radili i kad se začudite. Kad ponekad ne možete da prepoznate same sebe. Kad kažete: „Bože, da li je moguće da sam ja to radio? Pa, ja ovo ne mogu da ponovim.“ E, to je već znak da id radi, da vi uopšte imate kreativno razvijen id u sebi. A onda dolazi ego sa kojim vi već možete da uđete u manipulaciju.“

Ovaj razgovor sam snimio i transkribovao ja, i sada ste ga ekskluzivno pročitali na ovom blogu, a navedeni deo ući će i u knjigu razgovora s Kadijevićem, VIŠE OD ISTINE, koja iz štampe izlazi na proleće 2017.

Ceo razgovor obavljen te večeri takođe se ekskluzivno nudi na ovom blogu: možete ga skinuti i poslušati ako klikneteOVDE.

Snimak je odličnog kvaliteta; ovaj konkretni fajl načinio je Vlada Nevidljivi (sa BG 202), inače jedini predstavnik medija koji se postarao da isprati ovaj događaj (!), pa mu i na tome ovde zahvaljujem.

Neke fotke uz ovaj post preuzete su sa sajta opštine Čukarica koja je bila ko-organizator ovog dešavanja; i njima zahvaljujemo što su ga pomogli.

---

Najbolji reditelji 21. veka: MODERNI KLASICI

December 24, 2016, 4:25 am

≫ Next: CREEPY (2016) – Kiyoshi Kurosawa

≪ Previous: Kad Kadija govori – pametni slušaju!

$

0

0

  

            Listu najboljih reditelja koji stvaraju u 21. veku podelio sam u tri celine: 1) VETERANI, 2) MODERNI KLASICI i 3) NEKI NOVI KLINCI.

            Već sam nedavno na blogu okačio prvi deo ove liste (VETERANI) gde sam izdvojio autore pod rubrikom I DALJE AKTIVNI RELIKTI IZ 20. VEKA. To su oni koji su svoje najznačajnije filmove proizveli u 20. veku, i mada su tanke šanse da će u ovom proizvesti neko remek-delo na nivou onoga što su radili ranije, ipak u većini njih još postoji pomena vredna žeravica i dovoljno nade da se od njih još mogu očekivati velike i vredne stvari.

Sad je kucnuo čas da izdvojim one reditelje koji su debitovali u 21. veku – ili, ako baš cepidlački gledano i nisu debitovali (nego snimili film ili dva krajem prošlog veka), svoje prve masterpisove zbog kojih zaslužuju mesto na ovoj listi (MODERNI KLASICI) napravili su posle 2000. godine.

Evo koji su ti: tamo gde treba ima i poneki komentar. Kod svakoga je izdvojen najbolji mu film, a ponegde i nekolicina. Ako je naslov zaplavljen, znači da ima link ka mojoj kritici na blogu ( = klikći pa čitaj).

Najbolji reditelji 21. veka: MODERNI KLASICI

Po redosledu mog uvažavanja

(i verovatnoće da isporuče još nešto vrhunsko).

Alfonso Cuaron

Vrhunski talentovan režiser, što uključuje i maestralno korišćenje najnovijih tehnologija, nadahnutu vizuelnost, vrhunsku veštinu kreiranja i upravljanju emocija (a da pamet pritom ne trpi)...

CHILDREN OF MEN

GRAVITY

Na Hong-jin

Iako, posle spektakularnog debija, naredna dva filma nisu dosegla (neponovljivu?) snagu prvenca, to su i dalje natprosečni i itekako relevantni filmovi: solidni THE YELLOW SEA a naročito najsvežiji, THE WAILING. Ipak, ništa nije kao prvi put:

THE CHASER (Chugyeogja)

Peter Strickland

Nepredvidivi ludak, predivan vispren originalan duh, vrhunski istančana vizuelnost...

BERBERIAN SOUND STUDIO

THE DUKE OF BURGUNDY

Chan-Wook Park

Nepredvidivi genije: ume i od govna da napravi pitu (STOKER) i od pite – govno (I'M A CYBORG, BUT THAT'S OK), ume da uprska naizgled sigurnu pobedu (THIRST). Ipak, upravo je potpisao jedan od filmova godine (THE HANDMAIDEN). Vrhunci su mu, ipak, (pomalo zabrinjavajuće) na samom početku:

SYMPATHY FOR MR. VENGEANCE

& OLDBOY

Bong Joon-ho

U svojim najboljim momentima ume da bude visceralan, žestok i sentimentalan, pa i pametan, na pametan način. U drugim, pritisne ga njegova korejskost (MOTHER). Vrhunski mu ostaje:

MEMORIES OF A MURDER

Mel Gibson

Nek priča ko šta oće, ali ovaj looney tune je prvorazredan reditelj sposoban da proizvede impakt onako kako to umeju samo najveći. Ako ima Azatota, ovaj čovek će jednog dana napraviti horor... Sve moje molitve usmerene su u tom pravcu. Napravio je najbolji film ove godine (HACKSAW RIDGE) i jedan od najboljih filmova 21. veka:

APOCALYPTO

Pascal Laugier

Ovaj čovek poznaje užas i ume da ga prenese na ekran! Opraštam mu i pipanje u mraku (SAINT ANGE) i posrnuće (THE TALL MAN) zbog:

MARTYRS

Fabrice du Welz

Unikatno wicked spirit i audio-vizuelni maestro koji ne ide utabanim stazama. Nepredvidiv, žestok, mračan, bizarno vickast... Odlični su CALVAIRE i ALLELUIAali, bato, kakav je samo atmosferično-vizuelni i konotativni masterpis njegov

VINYAN

Dennis Villeneuve

Njegov najnoviji ARRIVALpredstavlja solidno, srednje-uspelo ali i blago-zabrinjavajuće koketiranje sa mejnstrimom. Ipak, još ima nade da nam Vilnev postane thinking man's SF director izražene vizuelnosti (dogodine gledamo njegov nastavak BLEJD RANERA a zatim je u planu da radi novu verziju DINE!). Do tada, rani remek:

INCENDIES

Kim Jee-Woon

I SAW THE DEVIL

Yorgos Lanthimos

Dobar je bio LOBSTER (iako je posustao u drugoj polovini) i veoma obećava njegov naredni, koji mi je u vrhu najočekivanijih za 2017. a dok njega ne vidimo, ostaje vrh:

DOGTOOTH (Kynodontas)

Kyoshi Kurosawa

Sticajem okolnosti, na blogu sam pisao o nekim novijim i srednjačkim Kjošijevim filmovima kao što su LOFT (2005) i RETRIBUTION (2006), ali glavni razlozi za njegovo prisustvo na ovoj listi su njegovi nešto stariji (nedostižni?) filmovi CURE (1997) i PULSE (2000). Njegov najnoviji hororčić, CREEPY (2015) je sasvim solidan (3-).

Kim Ki-Duk

Ludi pesnik brutalnosti, ljubavi i patetike: vrlo dobri su mu The Isle, Samaritan Girl, Spring, Summer, Fall, Winter... And Spring, ali vrhunac, za sada, jeste:

3-IRON

Andrey Zvyagintsev

Vozvrashchenie

Helen Cattet, Bruno Forzani

AMER

Gaspar Noe

CARNE & I STAND ALONE

& IRREVERSIBLE

Svi su izgledi da Noje neće nikad više ni blizu prići svojim počecima, ali... ko zna? Lud je on.

Koji Shiraishi

Odličan: Noroi: The Curse

Vrlo dobar: GROTESQUE

Solidan: Sadako vs Kayako

Cristian Mungiu

BEYOND THE HILLS

Jaume Balaguero

FRAGILE

Alexandre Aja

Napravio je jedan od najboljih horora ovog veka, HAUTE TENSION. Ako neko u to sumnja, moje objašnjenje tog masterpisa (da, uključujući i zloglasni, neshvaćeni, navodno loš „twist“!) imate OVDE.

Ne verujem da će ikad više prići tom nivou, ali već i samo zbog tog jednog filma mesto mu je ovde. Plus, još je mlad...

NASTAVIĆE SE: 

u idućem delu – NEKI NOVI KLINCI (reditelji sa jednim ili dva filma do sada)

CREEPY (2016) – Kiyoshi Kurosawa

December 27, 2016, 3:30 am

≫ Next: Izašao je FILAŽ br. 13!

≪ Previous: Najbolji reditelji 21. veka: MODERNI KLASICI

$

0

0

  

 *** 

 3- 

        Stalni čitalac i povremeni saradnik ovog bloga, širom sveta poznat isključivo po svom umetničkom imenu „matoji“, poslao je svoj osvrt na najnoviji horor Kjošija Kurosave. Podeliću ga ovde sa vama – matoji mi je uštedeo nešto vremena i truda, budući da se uglavnom slažem s njegovom ocenom, s tim što sam ja malkice velikodušniji (!) i trpeljiviji, odnosno, mislim da je film za oko pola ocene bolji nego što ga on (prestrogo?) ocenjuje.  

Od mene – mlaka trojka. Ugođaj tihe jeze i neodređene pretnje postignut je natprosečno dobro i pažnje vredno,  glumac koji igra zlikovca je odličan i prezabavan za gledanje, i mada je ovde bilo i većeg potencijala, ovo što imamo je sasvim vredno i CREEPY će svakako biti na mojoj godišnjoj top-10 listi najmanje loših horora 2016. A sad, evo šta veli matoji.

Najnoviji film Kjošija Kurosave pod nazivom „Creepy“ nije lako determinisati u kontekstu razvoja njegove filmske poetike kroz sada već prilično obiman opus. Mnogi govore o povratku horor korenima, odnosno opsesiji psihološkim profilom serijskih ubica, otmicama i sadizmom nad žrtvama; o estetici plastike, tj. o povratku plastificiranih blago njišućih zavesa koje grade zloslutnu atmosferu i nepogrešivo kod Kurosave aludiraju na leševe umotane u najlonske vreće. Ali ovaj film odražava i izvestan kontinuitet u Kjošijevoj filmografiji.

Kad se zagrebe ispod površine, umesto serijskog ubice i njegove manipulacije žrtvama isplivava kriza identiteta, odnosno kriza porodice, kao posledice svih drugih kriza u današnjem društvu. U tom smislu „Creepy“ je logičan sledbenik i sabrat „Tokijske sonate“, ali za razliku od nje ne akcentuje spoljašnje (društvene) uzročnike krize u porodici (globalnu ekonomsku krizu), već pre one psiho(pato)loške. Međutim, plašim se da je treća determinacija „Jezivog“ kao klišetiziranog detektivsko-proceduralnog filma najočiglednija i kao takav on ide stopama „Penance-a“, putem koji ne vodi ka nekim dubljim značenjima.

Naravno, Kurosava je u pitanju, pa „kliše“ nema uobičajeni smisao. Realnost kod njega često počiva na granici između prirodnog i natprirodnog, ako ne sa krajnje neobičnim karakterima i pojavama, onda barem sa atmosferom izgrađenom kinematografskim sredstvima. Nažalost, ove začudnosti kao Kurosavinog trejdmarka u „Creepy“-ju je nedovoljno da bi se, uz druge nedostatke, svrstao u dobre filmove.

Detektiv Takakura posle ranjavanja u obračunu sa odbeglim serijskim ubicom i traume izazvane pogibijom nevine osobe, zapošljava se kao profesor kriminalne psihologije, zamenjujući na taj način praktičan rad sa psihopatskim ličnostima, teoretskim. Ovaj novi, mirniji način života doneo je njemu i njegovoj ženi Jasuko preseljenje u novi dom u, kako se ispostavilo, neprijateljski nastrojen komšiluk. Tu se posebno ističe šizofrenoidno nepredvidivi Nišino, koji živi sa ćerkom Mio i ženom koja ne izlazi iz kuće zbog, kako on kaže, teškog psihičkog oboljenja.

Takakuru na novom radnom mestu posećuje bivši kolega, mladi detektiv Nogami i zaintrigira ga nerešenim slučajem nestanka tri člana porodice Honda od pre šest godina. Deviza - jednom policajac, uvek policajac potvrđuje se i na primeru Takakure. On vrlo brzo počinje privatno da radi na ovom slučaju zajedno sa Nogamijem, ispitujući jedinog preostalog člana porodice Honda, ćerku Saki. Postepenim rešavanjem misterije nestale porodice iz fragmentarnog Sakijinog sećanja i misterije Nišinove ličnosti Takakurinom intuicijom, dolazi do košmarnog raspleta u kojem su podjednako ugroženi i porodične veze i životi.

Da. Ovo zaista zvuči kao konvencionalni krimić. I sve bi to bilo u redu da Kurosava može da se snađe sa konvencijama i realijama. On na ovom terenu gde su nelogičnosti strogo zabranjene, upada u nenamernu iracionalnost, uzročno-posledičnu nepovezanost; previđa nezamislive proceduralne greške policije. Čak je i ključni obrt u istrazi zasnovan na krajnje subjektivnoj i naivnoj (ispostavilo se tačnoj?!) pretpostavci iskusnog detektiva.

Konvencionalnu priču prati konvencionalna fotografija, striktno u funkciji priče. Dominiraju srednji i krupni planovi, a hladne, pastelne boje naglašavaju misteriju oko Nišinoa. Široki i dugi kadrovi koji su nekad bili jedna od definišućih karakteristika Kurosavinog stvaralaštva, u smislu nadogradnje priče i stvaranja posebne atmosfere, sada su prošlost. Čini se da se od „Tokijske sonate” veća važnost pridaje dijalozima i interakciji među likovima, a da je kreativni doprinos fotografije proporcionalno manji.

Ono što donekle spašava ovaj film je lik Nišimoa, koga je izvrsno utelotvorio Terujuki Kagava, poznat po ulozi glave porodice u „Tokijskoj sonati”. Tamo je igrao depresivnog oca, dok je ovde ta depresija uznapredovala u patološko stanje svesti „pater familias”-a. Samim tim, porodica koja se u „Tokijskoj sonati” raspada, ovde mutira u monstruoznu zajednicu.

Poslednjih desetak minuta filma predstavlja hiperbolizovanu sliku nefunkcionalne familije, kada se u kombiju ka svom novom domu voze „otac” sa pištoljem u ruci, „ćerka” slepi izvršilac „očeve” volje, „stric” ošamućen i vezan lisicama, „strina” obamrla pod narkozom. „Otac” manipulator i sadista pokušava na sve načine da održi „porodicu”, ali i pored primene sile i hipnotičke sugestivnosti nad drogiranim članovima „familije” ne uspeva da ih učini lojalnim i privrženim sebi.

Dugo smo čekali na novi Kurosavin horor, ali umesto njega dobili smo falični triler sa elementima horora, koji ne ostaje dugo u sećanju i koji se utapa u osrednjost filmova nastalih nakon „Tokijske sonate”. Možda ostali filmovi ove faze nisu mnogo kvalitetniji od „Creepy”-ja, ali su meni svakako draži „Journey to the Shore”, pa i „Real”, koji se bave interakcijom između sveta živih i sveta mrtvih na jedan meditativan, filozofski način.

Čak mu pretpostavljam i „Seventh Code“, mali film, koji ima privlačnost ranih Kurosavinih video radova. Učestalost snimanja raznovrsnih filmova u poslednje vreme, u Japanu i internacionalno, ipak budi nadu da će on ovaj svoj entuzijazam da pretoči u još neki vredan film, u nivou njegovih klasika kakvi su na primer „Pulse“, „Charisma“, „Bright Future“ i „Cure“.

  

Izašao je FILAŽ br. 13!

December 29, 2016, 3:20 am

≫ Next: Ghoulova novogodišnja poslanica

≪ Previous: CREEPY (2016) – Kiyoshi Kurosawa

$

0

0

  

            Suprotno svim očekivanjima te zakonima zdravog razuma i tržišne logike, na iznenađenje mnogih, uključujući tu i mene, pre neki dan je iz štampe najzad izašao jubilarni 13. broj jedinog pa stoga (ali ne samo zato) i najboljeg srpskog filmskog časopisa FILAŽ!

            Prethodni broj (tačnije, trobroj) ovog super-sadržajnog i mega-lepo-dizajniranog časopisa knjiškog formata izašao je pre tačno godinu i po dana (!), i promociju u Beogradu imao 25. maja 2015.

Da se podsetimo njegovog sadržaja, uskliknimo OVDE.

            Novi broj, za promenu, nije trobroj: ima 96 strana, ali sve ostalo je tačno kako ste navikli (vi, retki srećnici koji ste bili u prilici da ga držite u rukama) – odličan sadržaj, ozbiljni tekstovi, nešto malo obaveznog ali neblamantnog frikšoua, ekskluzivni izveštaji, iscrpni intervjui, prikazi... Moderan i upečatljiv dizajn, odlična štampa i povez – ukratko, časopis da se pomno čita, izučava, da se čuva i iznova prelistava.

            Istina, moram i ovo reći: ja sam se –počev od ovog broja- povukao iz uredništva, tj. dao sam ostavku na dosadašnju poziciju zamenika glodura iz više razloga, ali glavni je taj da mi je ubijen entuzijazam za rad na časopisu onog trena kad mu je ubijen svaki privid stalnosti, odnosno iole razumnog ritma izlaženja, ali i iole razumne distribucije, medijskog plasmana i drugih stvari koje se u normalnim zemljama podrazumevaju a u našoj progresivno sve nenormalnijoj i nekulturnijoj zemlji se NE podrazumevaju... 

Jahao sam na vetrenjače neko vreme s ovom družinom (Srđan Savić i Dejan Dabić) ali više, ni uz najbolju volju, ne mogu da radim svoj dosadašnji posao, tj. da saučestvujem u koncipiranju i stvaranju sadržaja i da animiram saradnike i tražim nove autore i naručujem im tekstove – za časopis koji ne znam ni da li će, ni kada će izaći, ni da li će i gde moći da bude viđen i plasiran i kupljen, ni kada će i koliko moći da im plati zaslužene honorare. I sasvim je nebitno da li neko iz entuzijazma ili ma kakvih visokomoralnih razloga hoće da podrži časopis tako što će za njega pisati besplatno, da li će se odreći ili neće odreći ionako skromnog honorara: ja, iz principa, ne mogu to od drugih da tražim (ili impliciram) tražeći im tekstove za nešto što, sticajem nesrećnih okolnosit, ima ovoliko neizvestan status i praktično nikakvu podršku ni od koga kome je uloga i posao da mu je daje.

Naravno, uredništvo nije krivo za ovu situaciju, i sa redakcijom sam i dalje u prijateljskim odnosima pa zato moram ovo da naglasim zbog izvesnih pakosnika koji me smatraju za svađalicu: ne, nisam se ni sa kim posvađao, dapače, sa Dabićem i Savićem i dalje sarađujem i družim se, mada u instituciju zvanu NKC (a.k.a. Niški „Kulturni“ Centar), koja je izdavač ovog časopisa, nisam nogom kročio godinama, niti imam takvu težnju u trenutnoj konstelaciji stvari.

Drago mi je što sam bio deo FILAŽA, s ponosom u svom CV-u pominjem i tu funkciju zamenika glodura, a nastaviću da budem deo i dalje, ali „samo“ u ulozi autora tekstova.

Toliko o tome. Da vidimo sad šta ima u novom, po broju baksuznom a po boji optimističkom, skoro-pa-ružičastom broju:

 FILAŽ br. 13 

SADRŽAJ

zumiranje

BASTER KITON IZMEĐU FEDERIKA GARSIJE LORKE I SEMJUELA BEKETA (1)
Branislav Miltojević

FILMSKO PREISPITIVANjE:
ANDREJ TARKOVSKI – REDITELj I MISLILAC VJERE
Dr Radoslav T. Stanišić

MOLBA TENGIZA ABULADZEA:
OTKUCAJI TIŠINE ILI DUŠINI VEČITI ZAHTEVI
Goran Mitić

PRISLUŠKIVANjE I VOLTER MARČ:
OGLED O KREATIVNOM MONTAŽNOM POSTUPKU (1)
Igor M. Toholj

SISTEM DOKTORA DIKA I PROFESORA LEMA:
KNjIGA I FILM PO NjOJ (A MOŽE I OBRNUTO)
Goran Stanković


far

65. BERLINALE:
TMURNO NEBO NAD BERLINOM
Bora Anđelić

FESTIVAL NEMOG FILMA U PORDENONEU 2015
KRAJ JEDNE ERE
Aleksandar–Saša Erdeljanović



krupni plan

ROJ ANDERSON:
POGLED U ZENICU „SVETLA BEZ MILOSTI“
Nevena Matović

KRISTIJAN FRAJ:
FILM KAO DELO LjUBAVI
Slobodan Aranđelović

DžOŠUA OPENHAJMER:
DUŠAN MAKAVEJEV JE APSOLUTNI GENIJE
Slobodan Aranđelović

VIKTOR KOSAKOVSKI:
ČUDESNA TAJNA DOKUMENTARNOG FILMA
Nevena Matović

MILORAD MILINKOVIĆ:
FILM JE VAŽNIJI OD NAS
Jelena Tijanić


rakursi

SNAJPERISTA
(AMERICAN SNIPER)
Srđan Savić

MEĐUZVEZDANI
(INTERSTELLAR)
Srđan Savić

ČOVEK PTICA
(BIRDMAN)
Dejan Dabić

BIĆEMO PRVACI SVETA
Srđan Savić

NIČIJE DETE
Dejan Ognjanović

ENKLAVA
Srđan Savić


kinopis
DANIEL RAFAELIĆ: KINEMATOGRAFIJA U NDH
TRAGOM SLAVNIH „PREDČASNIKA“Aleksandar–Saša Erdeljanović

            Na logični komentar i pitanje: „Super, sjajno, izvanredno, i gde sad ja to da kupim, i pošto je?“ mogu, za sada, da kažem samo: „Nemam pojma.“ Pogledajte na sajtu NKC-a.

            Raniji brojevi su imali neku skromnu distribuciju u knjižarama „Aleksandar Belić“ i „Beopolis“ u Beogradu, pa će nekada, možda, primerci ovog broja (po tri komada) moći da se nađu i u njima. Ali ne znam, zaista, ni da li će, ni kada. Ne držite me za reč.

            Možete ga u Nišu naći u NKC-ovoj knjižari „Branko Miljković“ (kod galerije, prekoputa Gradske bolnice), koja „radi“ od 09-13h, ali pošto nema struju (isključena, zbog dugova), ne radi joj kasa, pa vam zapravo ne može prodati ništa, nego morate da idete jedan kilometar ili nešto jače na Palilulu u sedište NKC-a, da tamo platite... ili tako nekako. Nisam verovao kad su mi pričali. Proverite sami.

            Ili pozovite NKC na telefon 018 595-740. Ako im nije isključen, i ako u blizini bude nekoga voljnog da se javi, možda i uspete da naručite sebi primerak. Srećno!

Ghoulova novogodišnja poslanica

December 31, 2016, 3:00 am

≫ Next: Ghoul's Guilty Pleasures: DOMAĆI POP ROK

≪ Previous: Izašao je FILAŽ br. 13!

$

0

0

          Eto, odzvonilo je i ovoj, 2016. godini.

         Ovih dana je pomodno među fejsbučkim papagajima da ponavljaju kletve i proklinjanja protekle godine zato što je nekoliko popularnih i voljenih zabavljača – pevača i glumaca – umrlo u njoj (neki prerano, neki prekasno).

            Ja, naravno, nisam među tom ruljom. Što se mene tiče, 2016. je bila jedna od boljih godina u mom životu, kako javnom i kreativnom tako i privatnom, i ja svakako neću bacati drvlje i kamenje na godinu u kojoj sam uživao radeći ono što volim (pisanje, prevođenje, priređivanje, izdavanje...) a još manje ću proklinjati godinu u kojoj sam  voleo i bio voljen.

            Istina je da živimo u sve ružnijem i gnusnijem svetu, i u sve propalijoj i beznadežnijoj „državi“ kojom vlada kamarila nesposobnih, glupih i pokvarenih izdajnika i da, na globalnom planu, nema ni najmanje razloga za slavlje a još manje za vulgarni optimizam.

            Ipak, tu smo gde smo i sve što možemo jeste da pokušavamo da radimo ono što nas ispunjava dokle god za to imamo mogućnosti, da kreiramo sopstveni smisao u sveopštem besmislu, iako realno nismo bolji (ali ni gori) od onog orkestra koji je svirao dok je Titanik tonuo.

            Zbog toga, sve što mogu da vam na ovaj dan uputim jesu sledeće slikovite želje:

neka vas greju ljubav i toplina najboljih prijatelja  

imajte uvek dovoljno hleba

a i nečega za uz hleb

neka vam je trpeza uvek puna

imajte nekoga da vam greje krevet

da vas zabavlja

i udovoljava vašim naj-kinky zahtevima

da vam zrači ljubavlju i lepotom

čuvajte se da vas ne uhvate

šta god bilo, neka vas ne ostavlja nada

nek su dobre knjige uvek uz vas

neka vlada ljubav među narodima

uvek i svuda držite svoj etitjud

i realni odnos prema stvarnosti

u Srbiji svakako neće biti bolje u dogledno vreme

ipak, nemojte patiti zbog smrti Deda Mraza

on ionako radi za Sile Zla

i zabole ga za svetski bol

važno je doneti čvrste odluke na privatnom planu

i pridržavati se makar onih koje nije teško ispuniti

nemojte patiti ako nemate para za spektakl tzv. "najluđe noći"

dosta je ako ima nešto dobrog vina

i standardno dobar program na televiziji

nemojte u ovoj noći zaboraviti na poruke svojih ljubimaca

i dočekajte "novu" godinu na najbolji mogući način.

s naglaskom na "mogući". 

 naravno, ako uopšte slavite

U svakom slučaju, neka vas  raduje pomisao da, i kad vas svi neminovno izdaju i ostave, Ghoul će biti sa vama i u 2017-oj.

Osim ako Azatot nije drugačije planirao... Ko preživi, videće...

Ghoul's Guilty Pleasures: DOMAĆI POP ROK

January 2, 2017, 5:39 am

≫ Next: Gde smo bili, šta smo radili u 2016.

≪ Previous: Ghoulova novogodišnja poslanica

$

0

0

  

            U okviru akcije „Ghoulovi grehovi“ (kosponzorisane sa akcijom „S Ghoulom je uvek pesma“) na ovom blogu sam davno, vrlo davno, već kačio neka moja „grešna“ zadovoljstva – tačnije, grešni POP i još grešniji METAL. Ali ipak, najbolji je slatki greh zvani – domaća muzika!

            Pre svega, nekoliko ograda:

            1) Sve do duboke starosti, u kojoj sam sada, uglavnom sam izbegavao bilo šta domaće – i u književnosti, i na filmu, i u muzici. I oči i uši i duša bili su mi od najranijih dana okrenuti stranim, pre svega američkim uzorima. I priznajem da u svim ovim oblastima, po pitanju domaće produkcije, imam manje ili veće „rupe u obrazovanju“. Šta da radim – čak i u mesari nikad nisam voleo „Srpsku kobasicu“, a kamoli da sam voleo srpsku muziku, film, književnost... Ipak, u ovom mom izboru dole zastupljena je cela ex-Yu, pored ostalog jer mi ne pada na pamet da ulazim u krštenice članova ove ili one grupe i proveravam „čiji su, i od kojih“. Nije me zanimalo ni onih dana, ne zanima me ni danas.

            2) Kao posledica gorepomenutog, donji izbor sigurno ima mnogo propusta i izostanaka, izazvanih pre svega time što nemam nikakvu evidenciju a još manje pouzdano pamćenje koje će iz rukava da izbaci sve favorite. Sigurno ima još dragih mi pesama koje sam, naprosto, zaboravio – ali uz vaše komentare i sugestije, otvoren sam za to da ih se prisetim i –ako mi odgovaraju- da ih dodam ovde.

            3) Izraz „grešna“ zadovoljstva koristim u poluironičnom smislu, kao gotovu frazu, odnosno skraćenicu (prečicu) koja je već ustaljena u angloameričkoj terminologiji ali, ako ćemo baš da cepidlačimo, a) odričem koncept greha uopšte, uvek i svuda, ne priznajem ga, i b) sve i kad bih ga priznavao, izraz „grešno zadovoljstvo“ je za mene oksimoron, ili drugim rečima, zadovoljstvo je samom sebi opravdanje, ako ima njega – nema greha!

            4) No, i ako prihvatimo ovaj izraz, ostaje pitanje: Kako razlučiti „grešno“ od regularnog (vrlog) zadovoljstva? To je ozbiljno teorijsko i praktično pitanje na koje, skrušeno priznajem, u ovom trenu nemam odgovor. Tim pre što, iako neke od donjih pesama jesu kič i treš, za neke druge je prelaz između treša i legitimno dobre pesme toliko tanan i neodrediv da se sada time ne mogu baviti. Merilo je bio moj utisak, osećaj, sviđizam, šta god.

            5) Moram priznati da je kod mene jedna skoro neizostavna posledica konzumacije domaćih proizvoda – mučnina, tugaljivost i dert. Zato sam ih dugo i izbegavao, jer me bacaju u jedno vrlo specifično melanholično raspoloženje koje mi strana muzika sličnog ranga ne izaziva. Evo, iako sam ovo inicijalno bio zamislio kao veseo, praznični post, sad kad pogledam-poslušam ove pesme, većina njih me nekako rastužuje. Nadam se da sa vama neće biti takav slučaj!

            Ali, dosta priče – pljunite i zapevajte! I dajte svoje predloge koji bi bili u rangu doleizabranih! Znam da sam mnoge vredne kandidate smetnuo s uma...  

Redosled je namerno nasumičan, samo mi još fali top-listu da pravim...

Xenia – „Troje“

ITD Band – „Gradske cure“

Mirzino jato – „Apsolutno tvoj“

Branimir Štulić – „Voljela me nije nijedna“

Regina – „Ljubav nije za nas“

Aerodrom – „Obična ljubavna pjesma“

Aerodrom – „Fratello“

Alisa – „Sanja“

https://youtu.be/KgJnqXP3VS0

Alisa – „Kesten“

Generacija 5 – „Dolazim za 5 minuta“

Neki to vole vruće – „Teška vremena“

Riblja Čorba – „Ostaću slobodan“

Bijelo Dugme – „Ružica si bila“

Bijelo Dugme – “Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude”

Generacija 5 – „Ti i ja“

Zana – „Dodirni mi kolena“

Indexi – „Bacila je sve niz rijeku“

Gde smo bili, šta smo radili u 2016.

January 4, 2017, 10:37 am

≫ Next: Najbolji reditelji 21. veka (3. deo): NEKI NOVI KLINCI

≪ Previous: Ghoul's Guilty Pleasures: DOMAĆI POP ROK

$

0

0

            Kraj jedne godine i početak nove standardno je vreme da se podvuče crta i vidi šta smo radili u prošloj godini – a zatim, i da se najavi šta se sprema od horor radova u upravo započetoj godini. Pa, bez mnogo tupljenja, nego konkretno, sa slikama i linkovima za podsećanje i ilustrovanje, da vidimo gde smo bili, šta smo radili u 2016.

           

KNJIGE

Nastavlja se, i to punom parom, saradnja sa izdavačem „Orfelin“ iz Novog Sada i naša akcija vrhunski dizajniranog i vrhunski stručno prevedenog i kritički opremljenog plasiranja vrhunskih predstavnika književnosti strave (uglavnom premijernih na srpskom, ili eventualno popravljenih i dopunjenih).

Da ne pričam mnogo, sve što treba ima na linkovima.

U ediciji „Poetika strave“izašla je HLADNA RUKA U MOJOJ!

A za njom, još dva remek-dela stravične književnosti: izašle UKLETA KUĆA NA BRDU i KARMILA.

U ediciji „Gluvo doba“ izašla BOŽIJA VOLJA – Djordja Kadijevića.

            I mada ove knjige dovoljno govore za sebe, ipak moram sa vama da podelim šta mi je danas Tomas Ligoti napisao kada sam mu poslao korice II kola edicije "Poetika strave": 

“Dear Dejan, I like the book covers you attached to your email. They are both tasteful and appropriate to supernatural fiction at the same time. That isn’t an easy thing to do. Obviously your “Poetics of Horror” series is providing a great service for Serbian readers with an appetite for horror literature.”

            Što se mene tiče, sa višeg mesta pohvala sada nije ni mogla doći.

STRUČNI RADOVI

Novi broj akademskog časopisa EAP (Etno-Antropološki Problemi), god.11, sv.2, 2016, sadrži temat Antropologija horora. Gost-urednik temata o hororu u ovom broju bio je dr Marko Pišev, a jedan od naučnih radova u ovom tematu je i moj, pod naslovom „Tri paradigme horora“. 

            Izašao je, zatim, i zbornik Krv: književnost, kultura. Izdavač je Balkanološki Institut SANU, a priredile su ga dr Lidija Delić i dr Mirjana Detelić (potonja, nažalost, nije doživela njegov izlazak). Pošto je tema ovog zbornika naučnih radova jedan od fundamentalnih motiva i ikonografskih znakova horor žanra, bilo je neizbežno da i ja priložim rad, i to pod naslovom POETIKA SPLATERA: UMETNOST PROLIVANjA KRVI, kojim se i zatvara ovaj tom. 

Početkom ove godine objavljena je izrazito negativna kritika mog magnum opusa, POETIKE HORORA (prvo izdanje je rasprodato!), i to na veoma istaknutom mestu, u našem vodećem književno-teorijskom časopisu, u KNJIŽEVNOJ ISTORIJI br. 155. Na taj napad usledio je moj stručni, argumentovani odgovor. Videti: Napad na POETIKU HORORA – i njena odbrana!

POPULARNI TEKSTOVI

            „Lavkraft puni 125 godina“ u almanahu Književna fantastika 3.

            Povodom  200 godina Frankenštajna, tačnije, 200 godina od one famozne noći na ženevskom jezeru kada je Meri Šeli u društvu još nekih romantičara, narkomana i ludaka zamislila jednu od najuticajnijih horor priča svih vremena, oktobarski broj magazina RUE MORGUE je veliki, dupli, noćveštičji (the big Halloween issue) posvetio Frankenštajnu i njegovom bezimenom stvoru. Ali šlag na ovoj vesti je sledeći: autor kompletnog ovog temata, na punih 11 strana, sam upravo ja. Šta tu tačno sve ima, piše OVDE.

Izašao je FILAŽ br. 13, a u njemu moj prikaz filma NIČIJE DETE. Šta još tu ima, piše OVDE.

            I dalje snažno pišem za najbolji horor magazin na svetu, RUE MORGUE. Književni prikazi, filmski prikazi, članci, intervjui... Evo o čemu sam pisao tokom 2016. i to gledano unazad, od decembarskog broja pa prema januarskom. Legenda: „Cinemacabre” označava rubriku sa filmskim kritikama, a “Ninth Circle” sa prikazima knjiga; „Grim Reader“ je rubričica sa vrlo kratkim prikazima knjiga (tokom godine je ugašena).

# 173

Cinemacabre: Killbillies(Idila)

Ninth Circle: The Encyclopedia of Japanese Horror Films – Salvador Murguia (ed.)

Ninth Circle: Year's Best Weird Fiction #3 – ed. Simon Strantzas

# 172

Ninth Circle:The Secret of Ventriloquism – Jon Padgett

Ninth Circle:The Madness of Dr. Caligari– ed. Joseph S. Pulver Sr.

# 171

„Madness, Myth and the Modern Prometheus“

„Endowed by Lightning“

„Curse of Creation“

Eternal Frankenstein, edited by Ross E. Lockhart

Cinemacabre: De Palma

Ninth Circle: Films of the New French Extremity – Alexandra West

Ninth Circle: The Doll-Master and Other Tales of Terror – Joyce Carol Oates

# 170

Ninth Circle: Italian Horror Cinema

# 169

Cinemacabre: The Wailing

Ninth Circle: The Age of Lovecraft

Ninth Circle: Mammoth Book of Cthulhu

# 168

Frayed Ends of Sanity (Narrenturm)

Ninth Circle: Almost Insentient, Almost Divine

# 167

Cinemacabre: Bunny the Killer Thing

Cinemacabre: Ava's Possessions

Sylvan Dread (Richard Gavin)

# 166

Cinemacabre: The Invitation

Ninth Circle: Cult Cinema

Ninth Circle: A Collapse of Horses

# 165

Ninth Circle: Terror Tales of the Ocean

Grim Reader: Noctuidae

# 164

Ninth Circle: Folk Horror Revival

Grim Reader: X's for Eyes

# 163

Reel Death (Snuff Film Books)

Ninth Circle: Cinematic Ghosts

Grim Reader: Contemporary British Cinema

INTERVJUI

            Dao sam i prošle godine nekoliko intervjua koje možete videti i čuti na datim linkovima.

- Intervju za OMAJU.

- Za blog Crowdsource.

- Za Radio Sputnjik o kulturnom životu Niša.

- Književna fantastika 3 sadrži opširan i naročito kvalitetan razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa mnom.

- U aprilskom broju (tačnije #126) časopisa Biznis & Finansije objavljen je članak, na pune tri strane, posvećen domaćim autorima žanrovske književnosti. Uredništvo je odabralo mene kao predstavnika „mračnije“, horor struje...

PROMOCIJE I PREDAVANJA

            U petak 13. maja gostovao je ZAVODNIKu Velikoj Plani.

            U okviru III Festivala fantastične književnosti Art-Anima učestvovao sam na promociji zbirke Vampirske priče Gorana Skrobonje (uz autora, bio je tu još i Mladen Milosavljević).

Na istom festivalu držao sam predavanje „Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“. Možete detalje o njemu kao i audio snimak naći OVDE.

U petak, 9. decembra, u „Galeriji '73“ u Beogradu bila je održana promocija romana BOŽIJA VOLJA. Razgovor sa Đorđem Kadijevićem vodio sam ja,  kao kourednik pomenutog izdanja, a publici se kratko ali nadahnuto i rečito obratio i Milenko Bodirogić, izdavač i kourednik edicije „Gluvo doba“. Audio snimak ovog nadahnutog razgovora možete naći OVDE.

NAGRADE

            Bio sam nominovan za Rondo Haton nagradu! Na kraju je nisam dobio ali ušao sam u najuži krug, što uopšte nije mala stvar ako se pogleda šta je to, ko to i kome dodeljuje, i kako. Klikni pa vidi...

IZLOŽBE

U četvrtak 4. avgusta 2016. u galeriji „Srbija“ je otvorena izložba stripa „Niški kadar“. Izložba je retrospektivnog karaktera i svedoči o istorijatu razvoja niške strip scene. Pored ostalog, izložene su i dve table iz mog stripa TRANSCENDENCE– jedinog koji sam u životu nacrtao, a koji je smesta bio objavljen u Americi daleke 2000. godine. 

* * *

            Toliko o onome što je bilo, a što je za priču.

            O planovima i najavama, uskoro...

Najbolji reditelji 21. veka (3. deo): NEKI NOVI KLINCI

January 7, 2017, 3:00 am

≫ Next: MOJA SABRANA PROZA

≪ Previous: Gde smo bili, šta smo radili u 2016.

$

0

0

            Evo trećeg i poslednjeg dela epopeje zvane „Najbolji reditelji 21. veka“. Prvi deo, u kojem su izlistani još uvek aktivni i obećavajući VETERANI iz 20. veka je OVDE; drugi deo, gde su već bogato dokazani debitanti sa značajnim opusima iz 21. veka je OVDE... A sada, na kraju (ali ne najmanje bitno!) – dolaze reditelji koji za sada imaju samo jedan igrani film, ili eventualno nekolicinu ali im je samo jedan baš baš baš dobar a preostali komad-dva su im tako-tako, pa je još nejasno da li će ostati ONE TRICK PONIES(autori JEDNOG vrednog filma)ili će nam pružiti još ponešto stvarno veliko.   

Status ovih dole je malo klimaviji u odnosu na reditelje iz prethodna dva nastavka ove liste jer za sada imamo premalo materijala za ozbiljan sud i prognozu o tome kuda će ovi mladunci (i ne nužno mladunci) dalje ići i šta će s njima biti. Ipak, valja ih imati na umu. Po redu moje vere u njih, to su:

Ilya Khrzhanovskiy

Ruski ludak, maestro nihilizma, besni mladi čovek koji već skoro 10 godina nikako da završi svoj novi megalomanski, fascinantni projekat. Za sada imamo samo njegov debi – ali kakav!

ČETIRI

Tetsuya Nakashima

CONFESSIONS

Robert Eggers

Odličan scenograf pokazao se i kao jednako dobar reditelj – i možda jedina osoba na američkom kontinentu od koje se može očekivati nešto pažnje vredno od još jednog rimejka NOSFERATUA (!) koji sprema.

THE WITCH

Panos Cosmatos

BEYOND THE BLACK RAINBOW

Tomas Alfredson

LET THE RIGHT ONE IN

Lucille Hadžihalilović

Iako je njen EVOLUTIONbio blago razočaravajuć, čak i u tom poludupasto-intrigantnom obliku, zajedno sa superiornim debijem (i kratkim filmovima), predstavlja ozbiljan kapital za nadu u bolje sutra.

INNOCENCE

Mladen Đorđević

Jedina zaista autohtona, autentična i osobena pojava u srpskom filmu ovoga veka. Ipak, još čekamo na njegov drugi igrenjak.

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE

Jang Joon-hwan

SAVE THE GREEN PLANET

Julia Ducournau

Ova francuskinja debitovala je odličnim hororom GRAVE (RAW); njen prethodni, kratki (JUNIOR) takođe pokazuje ozbiljne znake da se radi o veoma unikatnoj i smeloj pojavi koju ćemo rado nadalje pratiti.

Srđan Spasojević

Tek treba videti kolika je ovde zasluga koscenariste, Ace Radivojevića, tj. da li će i ŠTA Spaske napraviti bez njega. Kratki filmić u omnibusu ABCs of DEATH (po konfuznom scenariju Dimba Vojnova) svakako nije obećavajuć. A do tada, ostaje nesporno odlično osmišljen i napravljen debi:

SRPSKI FILM

Gareth Evans

THE RAID

Bill Paxton

Bil sprema novi horor-triler, tako da njegova rediteljska knjiga neće spasti na jedno (ali i te kakvo!) slovo zvano

FRAILTY

Hitoshi Matsumoto

SYMBOL

Severin Fiala

On je zaslužan za jezovitost ovog upečatljivog, atmosferičnog, zlokobnog austrijskog horora; sve i ako ode izvan žanra, biće zanimljivo videti gde će ići.

GOODNIGHT, MOMMY

Anders Thomas Jensen

Ovaj odličan scenarista nekih od najbitnijih danskih filmova u poslednjih 20-ak godina takođe je i dobar reditelj.

Obavezno videti Adam's Apples

& The Green Butchers.

György Pálfi

TAXIDERMIA

Edgar Wright

Da, znam da se mase neće složiti sa mnom što Rajta stavljam ovde, ali – ubeđen sam da taj nikad više neće napraviti nešto tako sveže i zabavno i dobro i pamćenja vredno kao što je

SHAUN OF THE DEAD

Robin Campillo

LES REVENANTS

U veštini hvatanja tog elementa začudnosti, u frustraciji pred misterijom smrti, u odsustvu odgovora na pitanja koja živi postavljaju, Povratnicima nema ravnog. Inteligentnom upotrebom odličnih glumaca, suptilnim nijansama, detaljima, sporim ali nikad dosadnim ritmom, film uspeva da nas uhvati u svoju magiju i još jednom nas (nenametljivo) dovede pred neka od suštinskih pitanja postojanja. 

Rob Zombie

THE LORDS OF SALEM

Fernando Meirelles

CITY OF GOD

Juan Carlos Fresnadillo

28 Weeks Later

Veiko Ounpu

KUŠANJE SVETOG TONIJA

Nimrod Antal

Nestao u akciji (Holivudu), ali taj debi...

KONTROL

J. Benson, A. Moorhead

RESOLUTION

* * *

Cristian Nemescu

Mogao je biti jedan od najvažnijih živih reditelja, da se samo neka pijana budala nije autom zabila u njegov na nekom semaforu. Zbog toga je sada Nemesku „samo“ jedan od najvažnijih mrtvih reditelja 21. veka. Ipak, pored par vrlo dobrih kratkih filmova, njegov dugometražni debi masterpis neće biti zaboravljen, jer i dalje je to jedan od najsnažnijih filmova ovog veka:

California Dreamin'

---

MOJA SABRANA PROZA

January 9, 2017, 8:37 am

≫ Next: Jezovnik: LAVKRAFT

≪ Previous: Najbolji reditelji 21. veka (3. deo): NEKI NOVI KLINCI

$

0

0

            Moram priznati da sam, kao prozni pisac, velika mrcina, lenština i zabušant. Kao kritičar i teoretičar i esejista (što smatram svojim sekundarnim aktivnostima) napisao sam i objavio više hiljada stranica teksta – ali kao pisac proze, što je primarna uloga u kojoj bih voleo da budem upamćen, iza sebe imam jezivo skroman opus, barem kvantitativno gledano: dva romana ukupnog obima jedva malo preko 500 strana, i 15 minijatura, priča, pripovedaka i novela koje sve zajedno imaju negde oko 200 strana. Dakle, moja celokupna dosadašnja sabrana (objavljena) proza može da stane u knjigu od nekih 700 strana.

„Smejurija!“

„I ti zoveš sebe piscem?!“

„Šta je bilo s maksimom: Nulla dies sine linea?!“

            Šta da vam kažem? Nemam drugog opravdanja sem tog da prozu pišem samo onda kad baš osetim unutarnji zov, snažnu potrebu da nešto kažem i uobličim i stvorim, što ne biva onoliko često koliko bih voleo.  

Nemam disciplinu, nisam od onih pisaca-rabotnika koji svakog dana iz sebe cede bar nekoliko stranica (i koji, uostalom, od toga žive i leba jedu). Ukratko, loš sam primer deci i današnjim mladim naraštajima koji maltene pre svog punoletstva već imaju nakucana hiljadustranična petoknjižja nekakvih fantazija i mač&vrač avantura ako ne i više stotina strana kojekakvih strava i užasa.

For better or worse, prozu pišem samo onda kad moram. Kad me muka natera.

            Rezultat toga je opus koji čini (samo) ovo.

           ROMANI 

1.Naživo

„Prosveta“, Niš, 2003;

drugo izmenjeno izdanje, samostalno, „Sven“, Niš, 2010

Detalji, kritike i osvrti na ovaj roman mogu se videti OVDE.

Možete još pogledati i ovo:

Naživo fanovi...

NAŽIVO Live Performance

NAŽIVO u Njujorku

            Radmilo Andjelković vs. Dejan Ognjanović: NAŽIVO

2.Zavodnik

samostalno, 2014;

drugo izdanje „Orfelin“, Novi Sad, 2015

            Detaljnije o romanu imate u najavi, OVDE.

            Moglo bi vas zanimati još i ovo:

            Više detalja kad je roman izašao.

            Kako je izgledala spektakularna beogradska promocija.

            O memorabilnoj lokaciji ovog romana: ZAVODNIK – selo Špaj.

            ZAVODNIK intervju za "Narodne novine"

            Jedan odličan prikaz.

            Šta je rekao Dimitrije Vojnov o ZAVODNIKU.

Aca Radivojević, Ivan Velisavljević i Vladimir Kolarić govoreo romanu ZAVODNIK

ZAVODNIK živi: novi prikaz!

            Još stručniji prikaz!

            ZAVODNIK – Drugo, dopunjeno izdanje

            Kako umalo nije završio ZAVODNIK u Laguni!

            I, najzad, i malo videla, i videa: ZAVODNIK u Velikoj Plani (video)

 OBJAVLJENA КRATКA PROZA 

   (po redosledu prvog objavljivanja)          

0.„In Vivo“

(odlomak iz romana Naživo),

Gradina, Niš, 9-10-11-12, 2001, str. 269-272. 

1. „Inkubacija“,

(kratka priča – mračna fantastika)

Gradina, Niš, br. 2, 2004, str. 179-189.

--- takođe u: Dragoljub Igrošanac (ur.), Književna fantastika 2, Čarobna knjiga, Beograd, 2015. str. 97-106.

Detalje o ovoj priči + njen početak imate OVDE.

2. „Vanredno stanje“

(kratka priča – horor/humor)

u: Ulaznica, Zrenjanin, br. 193, decembar 2004, str. 45-49.

Ovu priču u celosti možete pročitati OVDE.

4. „Nemrtvi“ u: Politikin zabavnik, Politika, Beograd, br. 2726, 07.05.2004., str. 56-57.

(kratka priča - mračna fantastika/horor)

--- takođe, kao „Neumrli“, u: Balkanski književni glasnik br. 6, Sveska 13, 2007,  

--- takođe, kao „Neumrli“, u: Gradske priče 3: fantastika, Albos, Kruševac, 2008. str. 50-56.

Ovu priču u celosti možete pročitati OVDE.

5. „Smrt je zarazna bolest“

(kratka priča – horor)

u: Tamna Zvezda (spec. izdanje časopisa PRESSING, br. 47, april 2005), str. 18-19.

Početak ove priče možete pročitati OVDE.

6. „Mastilo“

(minijatura - horor)

u: Trash, br. 3, god. III, Niš, 2006, str. 110-112.

Ovu priču u celosti možete pročitati OVDE.

7. „Metak u čelo“

(minijatura - horor)

u: Đorđe Otašević (prir.), Alisa u zemlji priča: Najlepša ostvarenja sa V konkursa za najkraću kratku priču, Alma, Beograd, 2006. str. 97

Ovu priču u celosti možete pročitati OVDE.

8. „Skroman predlog za racionalnije korišćenje potencijala srpske dece i omladine na dobrobit njihovu i njine domovine“

(kratka priča/kvazi-esej/satira)

u: Balkanski književni glasnik br. 9. god. 2007.

Ovu priču u celosti možete pročitati OVDE.

 

9. „Ko kosi a ko vodu nosi“

(priča – horor)

u: Goran Skrobonja (prir.), Beli šum, Paladin, Beograd, 2008. str. 211-222.

10. „Sekta prljavih“

(priča – horor)

u: Goran Skrobonja (prir.), Istinite laži, Paladin, Beograd, 2009. str. 293-314.

11. „Dagon, bog Srba“

(kratka priča – horor)

u: Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010, Karver, Podgorica, 2010. str. 47-55.

--- takođe u: Emitor, br. 486, Društvo ‘Lazar Komarčić’, Beograd, 2014. str. 3-7.

            12. „Jama“

(priča – horor)

u: Goran Skrobonja (prir.), Apokalipsa juče, danas, sutra, Paladin, Beograd, 2011, str. 344-364. 

13. „Nestali“

(priča – horor)

u: Z. P. Sigma (prir.), Tajanstveni putnik, NKC, Niš, 2012, str. 249-264.

14. „Niotkuda”

(priča – horor)

u: Goran Skrobonja (prir.), U znaku vampira – Muške priče o krvopijama, Paladin, Beograd, 2012, str. 206-223.

---takođe, kao „Noćenje”, u: Goran Skrobonja (prir.), Nova srpska pripovetka, Paladin, Beograd, 2014, str. 501-517.

15. „Nekronomikon: treće, dopunjeno izdanje”

(novela – horor)

u: Goran Skrobonja (prir.), HAARP i druge priče o teorijama zavere, Paladin, Beograd, 2014, str. 183-222.

            16. „Crni čovek”

            (novela – horor)

u: Zavodnik, Orfelin, Novi Sad, 2015, str. 265-302.

 

            Pritom, neki od ovih naslova su minijature i/ili zajebancije na koje ne polažem previše: „Nemrtvi“,„Skroman predlog...“,„Metak u čelo“ i„Mastilo“ su mladalački, ne naročito ambiciozni pokušaji koje, uprkos određenim (eventualnim) kvalitetima, ne smatram svojim reprezentativnim delima.  

Među njih spada i moja prva, hronološki gledano najstarija priča koju sam napisao a da je i danas mogu pokazati javnosti bez stida (ali i bez naročitog ponosa) – „Još jedno buđenje“, koju nikad nisam ni nudio igde za objavljivanje, ali je možete, ako baš želite, pročitati OVDE.

I to je, ako vas neko pita, SVE što sam do sada napisao, a da je objavljeno. Što se tiče neobjavljenih stvari, evo kako stoje stvari.

 NEOBJAVLJENO 

            1) PAMETNA VENERIČNA BOLEST

            Moj prvi roman. Porno-splater-humor ludilo koje sam pisao kad sam imao 18 godina. Ovo zaslužuje zaseban post – uskoro.

            2) ZADUŠNICE

            Novela na granici s kratkim romanom. Nije objavljena zbog specifične dužine (prevelika za časopise i antologije, prekratka za zasebnu knjigu). Govori o ustajanju živih mrtvaca u Niškoj Banji i Nišu, ali sa originalnim twistom.

            3) GOMILA PRIČA

            Na svu sreću, nisam objavio baš sve što sam ikada napisao. Neobjavljene priče bih podelio u dve grupacije.

            1) Početničke, mladalačke patetične budalaštine.

            Tu spadaju priče: „Predvečerje“, „Neljudska hladnoća“, „Oklop boje mesečine“ itd. Postoje samo u rukopisu, odnosno kucane pisaćom mašinom. Pisane 1990-1994.

            2) Dobre ideje nevešto realizovane (početničke, mladalačke); možda im se nekad vratim i pokušam nešto od njih da napravim.

            Tu spadaju novele: „Larva“ i „Unutrašnje krvarenje“ i priča „Rastakanje“ (koja je zapravo izašla u jednom davnom Emitoru, u prošlom veku, ali užasno loše prekucana; praviću se da se to nije ni desilo).

Jezovnik: LAVKRAFT

January 11, 2017, 10:49 am

≫ Next: Novi INTERVJU za Narodne novine

≪ Previous: MOJA SABRANA PROZA

$

0

0

Scenario: Hans Rodionof

Adaptacija: Kit Gifen

Crtež: Enrike Breća

Izdavač: Darkwood

Br. strana: 144

Boja: Kolor
Uvez: Tvrdi

Format: A4

Šta: Život jednog od rodonačelnika horora kao žanra i nesumnjivo jednog od najuticajnijih pisaca strave. Prema scenariju Rodionofa i Gifena, Lavkraftovu biografiju živopisao je jedan od najznačajnijih crtača današnjice, Enrike Breća. Sva trojica su zablistala, te pred sobom imamo priču koja je istovremeno i jeziva i dirljiva.

Cene: promotivna (važi do 15.02.2017.): 1690 dinara
Puna cena: 1990 dinara

            Zeznuto je raditi dramatizacije života pisaca jer pisci, po pravilu, ne vode dramatične živote. Čast izuzecima – ratnicima, lovcima, avanturistima, veračima po planinčinama i roniocima po okeanskim dubinama – ali barem 95% pisaca, a naročito onih zaista odličnih, vodi napadno dosadne „spoljašnje“ živote, lišene ekstrovertnih čari, budući da su skroz posvećeni onom unutrašnjem.

            
Pa tako i Lavkraft, samo još malo više od prosečnog dobrog pisca. Sedeo, pisao, sedeo, pisao, sedeo, pisao – pa umro. I to mu beše taj njegov život. Dobro, nešto malo je putovao po bližoj i daljoj okolini rodnog mesta, uz par malo većih ekskurzija (Kvebek, Nju Orleans), nešto malo se ženio samo da bi ubrzo razveo, nešto malo pisama pisao (ni broja im se ne zna), nešto malo kuburio s parama (so what else is new?!), dobio rak i – umro.

            I kako sad od toga napraviti priču? A naročito takvu koja će zanimati i one koji nisu zaluđenici za spisateljske (auto)biografije? Pa, to u Lavkraftovom slučaju i nije tako teško: određeni biografski detalji se prenaglase (očevo i majčino „ludilo“) a sve se filuje obilatim dozama njegove maštovite fikcije, odnosno elementima iz njegove proze. Jer, suprajz: to (kao) NIJE bila fikcija, nego sušta istina! I Nekronomikon stvarno postoji, i Veliki Stari tek što nisu provalili u „naš“ svet, i još trista čuda (sekte, kultovi, degeni, vračevi, noćnici, Smeđi Dženkini, Jog Sototi...), i jedino Lavkraft stoji između nas i – Njih!

            Ovakav pristup je dvosekli mač: s jedne strane, ova grafička novela svakako će poslužiti za ustoličenje i dalje razvijanje Lavkraftovog kulta kod nas, koji je već veoma snažan (to dobro znam iz prve ruke, kao priređivač Nekronomikonai kao neko ko uveliko radi na njegovom trećem, ultimativnom izdanju!). Lavkraft se i u ovoj storiji tretira kao osoba „veća od života“ – kao retki Izabranik i Inicijant, onaj koji Vidi više od ostalih, koji Zna ono što 99% sveta i ne sluti, kao neshvaćeni i skrajnuti Prorok čiji glas vapije u pustinji...

            S druge, i Lavkraft i njegovo delo se, u ovoj konkretnoj Grifenovoj adaptaciji, načinom na koji su pomešani, donekle trivijalizuju. To je, naravno, učinjeno nenamerno, ali je ipak neminovno – kad jednog genija, koji je svojom bogatom maštom i talentom stvorio čitav univerzum, svedeš na reportera koji ništa sam nije stvorio nego je samo zapisao nešto što je video. Pored toga, prenaglašavaju se određene biografske epizode i njihov značaj, pa tako na kraju ispada da celog Mita o Ktuluu ne bi bilo da mu deda nije u amanet ostavio Nekronomikon, odnosno da mu roditeljski neuravnoteženi nervni sklopovi nisu bili preneti i da nije bio bojažljivi ružni dečak koji je od vršnjaka i okoline bežao u svet mašte...

            Pored toga, pošto je strip ipak pre svega vizuelni medijum, podrazumeva se da se u svakoj prilici koriste prilike da se plasiraju Lavkraftovi nadasve slikoviti koncepti: čudovišta, pipci, raščepljene ralje i očnjaci, itsl. – i sve je to lepo i krasno; sve su to neki od glavnih razloga što mnogi vole ovog pisca, i to ne samo klinčurija (što reče Minjola jednom: „I like HPL because he has the coolest monsters, and I like to draw monsters!“). I sve je to Breća junior lepo nacrtao, oživotvorio, ofarbao, da je milina videti.

            Druga je stvar što je Lavkraft mnogo, mnogo više od tih pipaka i monstruma, i što je njegova kosmička strava radikalniji i originalniji koncept nego što nam to ovaj strip predočava, a ona se ne može svesti na varijacije lične sjebane biografije – jer, da podsetim, ako niste primetili, svet vrvi od ljudi koji pate od raznoraznih trauma, i mnoge od njih su daleko gore, dublje, košmarnije od ovih Lavkraftovih, pa opet – gde su njihovepriče, njihovi romani, njihova remek-dela, njihovi Ktului?

            Ne shvatite me pogrešno: ovo nije loš strip. Nije čak ni slab. Dapače, vrlo je dobar, i preporučujem ga vašoj pažnji i vašoj kućnoj biblioteci. On to zaslužuje i zbog svog smelog scenarija i zbog atraktivnog artworka i zbog celokupnog Darkvudovog tretmana (odlična štampa, papir, tvrde korice, kolori...). Ipak, izvesne ograde moram da iznesem jer – ko će, ako neću ja?

A treba ih reći, možda i zbog naivnih čitalaca koji nisu navikli na ovakvo poigravanje sa faktima, odnosno preplitanje fikcije i stvarnih biografskih podataka (što je postupak u kojem je, uzgred budi rečeno, Lavkraft bio jedan od pionira: pravi proto-postmodernista!), pa bi mogli pomisliti da je u ovoj konkretnoj fikciji mnogo više činjenica nego što ih zaista ima. 

Recimo, Lavkraft kao dečak nije bio toliko ružan koliko je ovde prikazan. Previše se potencira to što ga je majka u ranom detinjstvu oblačila u suknjice, iako to uopšte nije bilo ni retko ni čudno u to doba (recimo, postoje fotke na kojima je i mali Kafka, Lavkraftov veliki duhovni srodnik, u suknjici – pa šta?). Ali, na stranu ti površni detalji, više mi smetaju određene psihološke „slobode“.

Time pre svega mislim na činjenicu da ovaj strip pribegava jednom tropu koji me naročito iritira u ekranizacijama i dramatizacijama života pisaca, a to je – svođenje pisca na lujku u vlasti sopstvenih kreacija. To je popularni i populistički pristup, donekle zasnovan na potrebi da se svi ti nenormalni ljudi što sede u sobi i pišu koješta umesto da idu na žurke i u „provode“ i u lov na krupnu divljač nekako „unormale“, da se njihova ekscentričnost, njihovo autsajderstvo nekako objasne i svedu na nivo razumljiv prosečnom odradeku. 

„Aha, pa on je, dakle, U VLASTI toga što piše? On je, maltene, kao opsednut? On je medijum, znači? Ko zna kakve sile govore kroz njega? A on samo sedi i automatski zapisuje? Sve mi je jasno!“

            E, pa, dozvolite da vam Ghoul objasni: stvaranje ne funkcioniše tako. Nikakvo, a naročito ne umetničko. Dobar umetnik NIJE u vlasti sopstvenih kreacija. Niti je puki zapisničar nečeg što mu "muze" diktiraju. Dobar umetnik – pisac, slikar, reditelj...- nije nekakav mahniti (polu)ludak sa glavom u oblacima koji nije u stanju da razlikuje stvarnost od snova (košmara), kao što je HPL ovde prikazan.

Da vam kaže Ghoul: stvaralaštvo podrazumeva daleko veće doze lucidnosti, razuma, samokontrole i samosvesti nego što ih imaju tzv. „zdravi“ i „normalni“ odradeci ovog sveta. Da bi neko stvorio nešto veliko i trajno – kao što je to nesumnjivo Lavkraftov opus – on NE MOŽE da bude lujka gonjena ličnim traumama i nesnosnim košmarima. Koliko god nečije delo delovalo prirodno, tečno, lepo skrojeno i kao od brega odvaljeno, znajte da se na njemu RADILO, mukotrpno, da se o njemu razmišljalo, da se tu mnogo toga dodavalo i oduzimalo, da su tu grdni neki procesi i nizovi vama nevidljivih odluka bili na delu, i njih ne možete ni da zamislite ako i sami niste stvaralac.

Tako nešto, prosto, NE MOŽE da stvori nekakva neurotična lujka koja se trza i muca i ima tikove i fobije i fiks ideje i ne zna gde mu je dupe a gde glava ni šta je san a šta java. Takvi završavaju u ludnici (kao Lavkraftovi roditelji). Oni koji se s time izbore, oni koji time OVLADAJU (kao Hauard F. Lavkraft) – to su oni koji ostaju upamćeni. Oni koji odjekuju. O kojima se priča i slika i filmuje i razmišlja mnogo posle njihove smrti. Oni večni.

            Ovaj konkretni Rodionofov „Lavkraft“, dakle, jeste omaž tom i takvom velikanu – strip osoben, čudan, nadrealan, možda pomalo zbunjujuć (naročito ako očekujete da vidite Lavkrafta kao akcionog junaka koji se bori sa čudovištima - hej, ima i to: bore se Lavkraft i Tesla rame uz rame, autsajderi i stimpank superheroji!) i impresivan je pre svega na vizuelnom planu, ali je respektabilan i kao pokušaj da se život i delo jednog velikana spoje i odraze jedno u drugome.

            Za kraj, reći ću samo još ovo: ono što je Orfelinova edicija „Poetika strave“ kod nas na polju horor književnosti, to je Darkvudova edicija „Jezovnik“ na polju horor stripa: dakle, vrhunski predstavnici forme plasirani na vrhunski način! Ovaj post ilustrovao sam, pored ostalog, i poređenjem američkog izdanja ove grafičke novele, koju sam slikao pored Darkvudovog izdanja, koje je i većeg formata i nadahnutije grafički uobličeno unutra i u svakom pogledu superiornije od američanskog.

          

Prema tome, ako volite horor, ne možete sebi dopustiti da ovo nemate na policama i kraj uzglavlja. A uskoro ću ovde kazati koju i o drugom albumu „Jezovnika“ koji je nedavno objavljen... 

Novi INTERVJU za Narodne novine

January 13, 2017, 10:00 am

≫ Next: Dr Ghoul preporučuje

≪ Previous: Jezovnik: LAVKRAFT

$

0

0

  

            U okviru proslave petka 13-og, u današnjem broju niškog dnevnog lista Narodne novine objavljen je veliki intervju sa mnom. Evo kako je on izgledao u štampanom izdanju.

            Ipak, ne naprežite oči na toj sličici nego iskoristite priliku da ekskluzivno na ovom blogu pročitate jasno i glasno, zeleno na crnom, šta me je pitala novinarka Aleksandra Gojković, a šta sam joj ja odgovorio. Evo.

INTERVJU: DEJAN OGNJANOVIĆ, PISAC, FILMSKI I KNJIŽEVNI KRITIČAR

 Živimo u vremenu brzine, žurbe i otaljavanja 

*Prevođenje jedne knjige je najintimniji odnos koji se može imati s jednim tekstom

Dejan Ognjanović, pisac, teoretičar horor žanra, prevodilac, autor je romana „Naživo“i „Zavodnik“, teorijskih knjiga „Faustovski ekran: đavo na filmu“, „U brdima horori: srpski film strave“, „Studija strave: eseji o horor žanru” i „Poetika horora”, kao i petnaestak priča objavljenih u časopisima i antologijama. Bavi se i priređivačkim radom, a od pre nekog vremena i uredničkim. Na Niškom sajmu knjiga pažnju je privukla edicija koju uređuje u novosadskoj izdavačkoj kući „Orfelin“, koja je objavila i drugo izdanje njegovog romana „Zavodnik“.

Urednik ste u izdavačkoj kući „Orfelin“, koja objavljuje i ediciju „Poetika strave“. Koliko je opravdan utisak da poslednjih godina raste interesovanje čitalaca za literaturu koja ih „plaši“?

Edicija „Poetika strave“ zamišljena je tako da ovdašnjoj kulturi pokaže da književnost strave nije svedena samo na „plašenje“ već da može da poseduje sve estetske i idejne dimenzije koje se očekuju od tzv. ozbiljne književnosti. Naravno, kvalitetna horor proza deluje i na tom primarnom nivou izazivanja strave, ali knjige koje biram za ovu ediciju imaju ne samo zabavnu nego i dublju dimenziju, kao i edukativnu funkciju (kroz opširne pogovore i biografije autora koji prate priče i romane).

Šta doprinosi većem interesovanju čitalaca?

Činjenica je da je horor postao nešto popularniji danas nego što je bio u vreme moje mladosti. Mislim da je to tako najviše zbog snažnog upliva drugih medija, a pre svega filma, stripa i video igara, u kojima je horor veoma zastupljen. Ono što je nekada bilo „kult“ male grupe posvećenika danas je opšte mesto i opšta kultura, nešto što mladi naraštaju od najmanjih nogu prihvate. Nekadašnje predrasude prema žanru razbijene su pa je i publika slobodnija da mu se prepusti bez stida ili potrebe za pravdanjem.

Bavite se i prevođenjem. Kako birate knjige? Koliki je to izazov? Često se čuje primedba da su današnji prevod lošiji od nekadašnjih.

Istina je da živimo u vremenu brzine i žurbe, u vremenu otaljavanja, u dobu u kojem vladaju neobrazovani, neuki, nesposobni– a negativna selekcija koja se vidi na svim nivoima društva očita je i u sferi kulture, pa tako, neizbežno, i prevodilaštva. Što se tiče knjiga koje sâm prevodim, biram ih pre svega po tome da li pružaju svet u kojem zaista želim da dugo boravim, jer prevođenje jedne knjige je najintimniji odnos koji se može imati s jednim tekstom: to je skoro doslovno ulaženje u njega i studiranje „iznutra“. Izazov je, naravno, u tome da se doživljaj koji izvorni tekst pruža nekako prenese na drugi, sasvim različit jezik i približi čitaocu iz druge kulturne sfere.

Šta je vašem romanu „Zavodnik“ donelo „bekstvo“ iz samizdata u ediciju poznatog izdavača?

„Zavodnik“ je, kada je njegovo drugo izdanje objavio „Orfelin“, time pre svega dobio priliku da bude distribuiran u svim većim knjižarama u zemlji i da konkuriše za otkup kod biblioteka, čime je uspeo da izađe iz okvira kulta, odnosno, onih čitalaca koji već znaju za mene i prate moj blog, i da dođe u dodir sa brojnim drugim čitaocima koji inače za tu knjigu u njenom samizdat izdanju nikada ne bi ni saznali niti bi do nje došli. Naravno, profesionalni tretman pravog izdavača doneo je i druge kvalitete, u smislu bolje lekture, grafičkog dizajna, štampe, poveza i celokupne opreme.

Na čemu trenutno radite?

Trenutno prevodim priče Artura Makena za zbirku „Veliki bog Pan“ koja izlazi ovog proleća. Za nju ću pisati i obiman pogovor, kao i za druge dve knjige iz edicije „Poetika strave“ koje se upravo prevode. Takođe privodim kraju rad na tekstu knjige „Više od istine: Kadijević o Kadijeviću“, radi se o obimnoj knjizi razgovora sa Đorđem Kadijevićem („Leptirica“, „Vuk Karadžić“...) koja izlazi ovog proleća, a zatim ću biti posvećen redigovanju tekstova za treće izdanje antologije „Nekronomikon“ H. F. Lavkrafta (za koju ću prevesti još dve priče). U planu je i svojevrstan nastavak „Zavodnika“ koji će se pretežno baviti događajima koji su prethodili onima opisanim u romanu, ali nisam siguran da li ću stići da ga završim i objavim ove godine.

               Aleksandra Gojković

Antrfile

Bez dlake na jeziku

Dugo pišete blog posvećen hororu. Da li je bilo i negativnih iskustava?

Nepisani moto mog bloga je „Govorim onako kako jeste“; odnosno, kritike knjiga, filmova, stripova itd. stroge su ali pravedne, u smislu da tu nema promotersko-ortačkog tapšanja po ramenu niti zatvaranja jednog ili oba oka pred eventualnim nedostacima dela koje se prikazuje. Takvim stavom, i kritikama pisanim bez dlake na jeziku, stekao sam i poneke neprijatelje, ali sve je to neminovni deo igre; meni je kritičarski kredibilitet kod mojih čitalaca važniji od eventualne ljutnje nekoga ko ne ume da prihvati kritiku. Ipak, imao sam daleko više pozitivnih iskustava preko bloga, mnogo novih kontakata i prijateljstava, pa i poslovnih veza stečenih zahvaljujući onima koji su za mene prvi put saznali preko mog bloga i tako me kontaktirali. Iako se kod nas, po inerciji, često o blogerima govori s prezirom (a neretko s dobrim razlogom!), ja ipak nisam primarno bloger: moj rad ostvaren je i valorizovan drugde– u knjižarama, bibliotekama, fakultetima, stručnim časopisima, na festivalima, predavanjima, okruglim stolovima...– a blog je za mene samo još jedna platforma za plasiranje onoga čime se bavim.

Dr Ghoul preporučuje

January 15, 2017, 9:17 am

≫ Next: RAW (GRAVE, 2016)

≪ Previous: Novi INTERVJU za Narodne novine

$

0

0

  

            Prethodnih dana čak dva niška medija su mi se obratila tražeći moje preporuke recentnih kulturnih produkata – knjiga, filmova, stripova – pa mislim da je red da to što sam kazao njima prenesem i čitaocima ovog bloga.

            Prvo su mi Narodne novine, za svoje božićno izdanje, tražile da izdvojim tri novije knjige koje preporučujem čitaocima. 

Našao sam se tu u društvu uglednih (Z. P. Sigma, Goran Stanković...), vrednih (Stana D-S.) ili barem poznatih (Deksa Pantalejski), koji su takođe nudili svoje preporuke. 

Evo šta sam izdvojio:

 

            A zatim mi se obratio i odličan web portal „Južne vesti“ – jedan od nekolicine koje redovno pratim jer zaista kvalitetno izveštavaju i kritički se, istraživački odnose prema događajima sa juga Srbije (što se za Vitkove novine ne može reći, budući da one ne talasaju i samo poslušno prenose ono što im organi vlasti pošalju).

            „Južne vesti“ su mi tražile iscrpnije preporuke – tačnije, hteli su od mene 5 knjiga, 5 filmova i 5 stripova za praznične dane, pa sam im to i dao. U subotu 14.01. objavili su članak pod naslovom Srećna vam “hororična” Nova godina – horor filmovi i knjige za praznike, u čijem uvodu stoji:

„Onima koji bi hladne praznične noći, umesto uz lake božićne filmove i knjige, proveli uz ostvarenja strave i užasa, doktor horora, urednik izdavačke kuće “Orfelin”, horor teoretičar i bloger Dejan Ognjanović preporučuje najbolje od horora što je ponudila 2016. godina.“

Čitav taj članak možete pogledati OVDE.

U tom članku imate i moje elaboracije, pa ih pogledajte tamo, a ovde ću preneti pregledno, nanizane samo naslove, sa linkovima ka rivjuima za dela koja su ovde već bila prikazivana.

5 knjiga, 5 filmova i 5 stripova za praznične dane

5 knjiga

1. HLADNA RUKA U MOJOJ – Robert Ejkman

2. UKLETA KUĆA NA BRDU – Širli Džekson

3. KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

4. Nešto zlo ovamo ide - Rej Bredberi

5. Gole kosti– Stiven King

5 filmova

1. THE WITCH

2. THE WAILING

3. The Invitation

4. THE NEON DEMON

5. GRAVE (RAW)

5 stripova

1. JEZOVNIK: Lavkraft -Enrike Breća

2. JEZOVNIK: Kuća na granici -Ričard Korben

3. MEĐU BOROVIMA– Erik Krik

4. HARMAN - Per Meter i Izabel Krajc

5. ZAGOR, knjiga 27: OLUJA NAD HAITIJEM

RAW (GRAVE, 2016)

January 17, 2017, 4:00 am

≫ Next: ZLATNI GHOUL za HOROR u 2016.

≪ Previous: Dr Ghoul preporučuje

$

0

0

***(*)

3+

            Sa velikim uživanjem pogledao sam ovaj film na Festivalu autorskog filma; u ovom trenu još ga nema na netu, ali zato možete da vlažite i prčite se uz novi trejler – i uz moj rivju, naravno.

            Body horror is the name of the game – ali ne u lejm izdanju kakvo su nam poslednjih godina nudili neki mlitavi kvazi-šokantni kvazi-feministički američanski kvazi-splateri (TEETH, EXCISION, AMERICAN MARY itsl); ne, đeco, ovo je francuski film, a Francuzi body horrorkapiraju daleko, daaaleeekooo bolje od Amera. Ne verujete? Pogledajte/podsetite se: DANS MA PELLE, MARTYRS, LA PIANISTE, TROUBLE EVERY DAY...

            Zašto je tomu tako? Francuzi imaju kulturološku, literarnu i filozofsku zaleđinu za tu tematiku koja seže barem od de Sada (ako ne i od Rablea!) preko Bataja do današnjih dana a, s druge strane, nemaju prokleti puritanizam posisan s majčinim mlekom koji imaju čak i nominalno „bezbožni“ Ameri.  

Ne vredi! Ta prokleta WASP „kultura“ zasnovana je na distanci i strahu i snažnom zazoru od sopstvenog (i tuđeg) tela i seksualnosti, i njihov tretman te tematike (a pre svega u okvirima popularnog, komercijalnog, žanrovskog filma) oduvek je bio i ostao na nivou lascivnog ali nezrelog tinejdžera koji glupim fazonima, nestašlucima i okolišenjima prikriva sopstveni strah i ambivalentnost po pitanju svog i tuđeg tela. 

Nikad, ni za sto godina, neće Ameri umeti i smeti da imaju tako matter of fact odnos prema telesnosti kakav imaju Francuzi – dakle, da bude lišen lascivnosti, jedva suspregnutog kikotanja i kliberenja, stidljivosti, prikrivanja, nasilnog ulepšavanja i došminkavanja, neiskrenosti, pritajenosti, stisnutosti i suvopičasto-mlitavokuraste seksualnosti...

            Zbog toga francuskim filmom već pola veka slobodno landaraju kurci i klate se sise, njišu se guze i dlakave i glatke, a ljudi se jebu slobodno i bez čaršava grčevito stisnutih ispod brade. I ne samo što se jebu, nego se tematizuju i stvari koje nisu nužno i eksplicitno povezane sa seksom, ali jesu sa oslobođenom telesnošću: individualnost, kanibalizam, rod i pol, ždranje, društveni i porodični žigovi utisnuti u telo pojedinca itd. itsl. 

Američki film ima fundamentalni strah od mesa i nerazumevanje prema mesu (slično Brandlflajevom kompjuteru u MUVI) koji prikriva, kao što rekoh, klinačkim, površnim, jadnim, prvoloptaškim eksploatacijskim fazonima (školski primer: H. G. Luis i njegova škola splatera) koji čak i u prividnim ekscesima najčešće ostaju suštinski puritanski i patetično infantilni (i falocentrično patrijarhalno šovinistički).

            Ali vas možda ne zanima moja tirada o seksu i mesu; vi biste radije zaplet, fabulu radnje, i tako to? Pa to imate svuda na netu, ne trebam vam ja za to – ali, ajde, kad smo već tu, ukratko: slatka devojka iz familije vegetarijanaca krene na fax (veterina!), ali prilikom obreda „inicijacije“ nateraju je da pojede komad mesa (tj. zečji bubreg), i još celu njenu grupu pospu životinjskom krvlju – i, eto belaja!  

Ona počne da tripuje, da luduje, da žudi za mesom i krvlju i kurcem (kao i svaka prava probuđena tinejdžerka), da tone u ludilo u kojem zapravo počne da sumnja nisu li, u stvari, svi oko nje ludi, i ne krije li se nekakva zavera u toj školi i njenim sumanutim žurkama i zabavama na pozadini seciranih telesina krava i kojekakvih zametaka u teglama i mazanja farbama i šta ti sve ne.

Plus, tu je njena rođena sestra, par godina starija, u istoj školi, tu je gej cimer koji jebe žene (i s kojim ona druguje/ljubaviše se u trouglu sa sekom), tu su čudne automobilske nesreće koje kao da su namerno izazvane, tu su, najzad, promene na njenom telu, pre svega na koži, koja počinje da se ljušti...

            RAWu sebi objedinjava na meni omiljen način tekovine art filma i žanrovskog filma i oni se tu prožimaju na skoro idealan način, sa prijatnim spojem očigledne autorske posvećenosti i idiosinkratičnog privatnog fetišizma, a opet sa smislom da se deliveruju žanrovska dobra.  

Scenario je nepredvidiv, ali zaista iskreno nemoguće je slutiti šta će sledeće da se desi i kuda to sve vodi – što je, setićete se, retkost u današnjem horor filmu, a i šire. Pritom je dovoljno smeo da bude i eliptičan, i opskuran, i aluzivan, a da opet ne pretera s tim nego da balansira prilično uspešno sa svojom naracijom tako da ipak ostane unutar nešto šire shvaćenih granica komercijalnog, bioskopskog filma.

Gluma je odlična (naročito kod dve sekice u glavnim ulogama), posvećena, intimna, topla, sa prijemčivim mladim glumcima koji hrabro ulaze u likove i situacije kakvi se retko viđaju, ili se uopšte ne viđaju danas.

Efekti maske su izuzetni, naturalistički, i možda čak i previše ubedljivi – lišeni klinačke groteske iz američkih horora, lišeni uobičajene Fangorijanske stilizacije sa očiglednom lateks protetikom. Neki od ovih prizora zagolicaće i uznemiriće i otvrdnula horor srca i stomake.

 Uostalom, na brojnim projekcijama na festivalima i drugde zabeleženi su slučajevi povraćanja i sličnog zanesvešćivanja, i mogu vam reći da u ovom slučaju to NIJE hajp kao što je bio kod nekih drugih novijih amero-budalaština koje su htele (ali nisu ni smele ni umele) da budu gnjusne, kao što je BITE. Ako vam ova SIROVOST ne zagolica stomake i dubine ždrela, ništa neće!

U današnje otupelo i blazirano vreme čak i to je nešto, jer kao što goreprizvani naslovi demonstriraju, nije to baš tako lako kako površnima izgleda – prsneš malo kečapa i lažnih/pravih creva i eto grozote. Pih. 

Ne, ova cura (da li sam pomenuo da je ovo pisala i režirala žena?) ZNA šta radi, ne samo u pogledu gađenja nego i fascinacije mesom u svim njegovim oblicima, od sirovog –dok je još na telu- preko otkinutog ali još toplog pa sve do zbrčkano-konzerviranog u formaldehidu ili čemu već.

Naravno, glavni kvaliteti ovog filma nisu u njegovom baratanju šokantnom ikonografijom i u apelovanju na najniže nagone već pre svega u pametnom, zabavnom, vrlo crnohumornom a opet saosećajnom načinu na koji prikazuje obrede odrastanja (coming of age) i inicijacije u društvenu zajednicu kroz trougao Pojedinac + Porodica + Škola, ali iz izrazito ženske (i mesnate) perspektive...

Pored nadahnute vizuelnosti, izuzetnog muzičkog skora (od stalnog kompozitora za filmove Bena Vitlija, ali ovde nekako više nadahnutog i memorabilnog), odličnih efekata maske, mudro upotrebljene scenografije (film je –slučajno?- skoro-kronenbergovski u tom pogledu) istakao bih još jedan polu-kvalitet: naime, film me je iznenadio u poslednjih par minuta.

Sve do pred sam kraj imao sam snažan predosećaj da će ovo imati neki kretenski NEKRAJ, odnosno otvoreni možda-jeste-možda-nije-moje-srce-tajnu-krije „kraj“ koji će me frustrirati i nervirati tim pre što mi se ovo pre njega svidelo. 

Gledam na sat, vidim da se kraj bliži, i „vidim“ da za tako kratko vreme prosto ovo ne može da se rasplete na zadovoljavajući način. I dok se tako lagano krčkam u crnim slutnjama – BAM! Ona mu veže sasvim lepu, zabavnu i zadovoljavajuću mašnicu dok si reko Lorent Lukas!

A kao što znate, Lorent Lukas je jedan od mojih omiljenih frankofonih glumaca, i dobitnik Zlatnog Ghoula za ulogu u filmu ALLELUIA. U retrospektu, trebalo je da verujem da jednu takvu glumčinu neće protraćiti samo radi prosečne ekspozicijske scene u uvodu...

Džulija Dikurno: to je ime autorke ovog filma koja je –da budem samo načas blago muškošovinističan- očito i lepa i pametna (o, zar se i to može?!). Samo na konto ovog filma ona je već stekla svoje mesto na listi najboljih novih reditelja ovog veka, i izlišno je reći da ću s najvećim nestrpljenjem čekati šta će sledeće da isporuči.

PS: Neizbežno pitanje: zašto ocena nije veća? 1) Bilo je ovde još mnogo više potencijala (i konotativnih, i dramskih, i žanrovskih) i voleo bih da ih je film razradio još dublje i bolje. 

2) Smetaju mi određene rupe u zapletu, npr. ta fora sa auto-nesrećama ne pije vodu... 

3) Predivna prilika za izuzetan gross-out (vagino-depilacija) ostavi se na pola scene i, umesto toga, ode se na razočaravajuće deža vi, konvencionalno negadno zezanje sa odgriženim prstom (safe!); što je još gore, nikad se više film ne vrati na pitanje one načete vagine, iako to prosto ne bi moglo na tome da ostane tamo gde je prekinuto... 
4) Nisam baš siguran koliko neke prethodne stvari imaju smisla u svetlu završnog twista; čini mi se da ne baš. Moram da film overim još jednom!

5) Ostao sam gladan za JOŠ! Petice i jake četvorke su ipak filmčuge koje te zasite dok ne pukneš, a RAW ipak nije baš dobacio dotle, iako nije daleko...